Sigurno ste nekad na društvenim mrežama videli objavu o veganstvu: bilo da je to novi veganski restoran, reklama nekog veganskog proizvoda ili pak neki ukusan recept za koji ne bi ni pretpostavili da je veganski da niste videli opis. Činjenica je da je ovaj trend uzeo maha poslednjih godina. Kada bi pitali naše bake i deke, oni sigurno ne bi umeli da nam kažu o čemu se tu radi. Danas, međutim, u restoranima imamo posebne delove jelovnika koji sadrže samo veganske recepte, brendove koji imaju etiketu ’’vegan’’, kao i sve više pokreta koji promovišu ovaj životni stil.
U svetu se danas, 1. novembra, obeležava svetski dan veganstva. Pedeset godina pre nego što se 1994. prvi put zvanično obeležio ovaj dan, u Americi je osnovano prvo vegansko društvo. Osnivač društva bio je britanski aktivista i borac za prava životinja Donald Votson. On je zajedno sa svojom ženom i ljudima koji su ga podržavali počeo da širi ideologiju veganizma, definišući pojam i filozofiju na kojoj se on zasniva. Pojam “vegan“ izveo je uzimajući prva tri i poslednja dva slova iz pojma “vegeterijanac“ (Eng.“Vegeterian“) želeći time jasno da razdvoji ova dva pojma.
Procenjuje se da je veganstvo danas zastupljeno kod skoro milijardu ljudi! Ove brojke ne treba da začuđuju jer ste i sami primetili veću prisutnost ovog trenda. Skoro svi poznajemo nekog vegana ili barem nekog ko razmišlja da za početak proba ovakav način ishrane. Šta je to što ljude podstiče da se odluče za ovakav korak?
Prvo treba naglasiti da ovo nije samo način ishrane već celokupan životni stil. Ljudi koji se odluče za veganstvo, pored toga što ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla, takođe ne nose garderobu i predmete izrađene od životinjskih materijala (koža, krzno, svila, vuna, biseri…), ne koriste kozmetiku i proizvode koji su testirani na životinjama. Oni se trude da izbegnu konzumaciju i korišćenje bilo čega što potiče od životinja, bilo da je to njihovo meso, koža, krzno ili je njihov proizvod (mleko, jaja…).
Ljudi neretko mešaju vegane i vegeterijance, ali između njih postoji bitna razlika. Iako ni jedni, ni drugi ne konzumiraju meso, vegeterijanci ipak konzumiraju određene proizvode koji potiču od životinja: mlečni proizvodi, jaja, med, a neki vegeterijanci jedu čak i ribu. Sve ovo je za vegane potpuno isključeno. Može se reći da je veganstvo ekstrem vegererijanstva.
Prednosti i mane
Iako su mnogi skeptični, prednosti veganske ishrane su mnogobrojne. Dokazano je da ovaj način ishrane može da spreči mnoge bolesti, uključujući srčana oboljenja, reumatioidni arthritis, kao i pojedine vrste raka koje su povezane sa konzumiranjem životinjske masti. Izbacivanjem mesa iz ishrane, vegani takođe štite svoj organizam od raznih antibiotika, hormona i toksina koji su sastavni deo industrijskog mesa. Budući da vegani za kuvanje koriste ulja biljnog porekla, oni u svoj organizam unose zdrave masti čime sprečavaju pojavu lošeg holesterola. Time otklanjaju opasnost od zapušenih krvnih sudova, srčanog ili moždanog udara itd. Na listi prednosti nalazi se i to što je veganska ishrana manje kalorična od ishrane ljudi koji redovno jedu meso, pa je veganima indeks telesne mase automatski manji. Upravo iz tog razloga se dijabetičarima nekad preporučuje da budu na veganskoj dijeti barem mesec dana.
Iako je ishrana bogata vlaknima, žitaricama, voćem i povrćem izuzetno zdrava, izbacivanje hrane životinjskog porekla može predstavljati problem. Naše telo nije sposobno da samo proizvede aminokiseline pa do njih dolazimo preko hrane koju jedemo. Određena hrana biljnog porekla sadrži neke aminokiseline, ali nije moguće u jednoj biljci pronaći sve one koje su nam potrebne. Rešenje ovog problema je izbalansirana ishrana koja uključuje različite vrste biljaka, žitarica i gljiva. Na taj način se može obezbediti unos različitih aminokiselina, bez unosa hrane životinjskog porekla. Ipak, aminokiseline nisu jedini problem. Istraživanja su pokazala da vegani obično imaju problem sa nedostatkom vitamina B12, što vremenom može dovesti do megaloblastične anemije i oštećenja DNK. Može se javiti snižen nivo masnih kiselina, vitamina D, kalcijuma, joda, cinka, gvožđa… Iz tog razloga, eksperti preporučuju da se ljudi pre prelaska na vegansku ishranu konsultuju sa nutricionistom, kao i da u toku te ishrane redovno rade laboratorijske analize. Veganska ishrana se ne preporučuje trudnicama, kao ni deci i adolescentima.
Jelovnik
Mnogi ljubitelji mesa i ostalih životinjskih proizvoda i dalje imaju predrasude o veganskoj ishrani, tvrdeći da je to jednolična, dosadna ishrana, ali to je daleko od istine. Šta se sve nalazi na veganskom meniju? Voće i prirodni sokovi, povrće spremljeno na najraznovrsnije načine (kuvano, pečeno, grilovano, u vidu supe, salate, pljeskavice…), žitarice, semenke, ovsene kaše, peciva od integralnih žitarica, kikiriki puter, sočiva, leblebije, pasulj, čorbe, potaži, integralne makarone, lazanje, sojino mleko, palmino mleko, kokosovo mleko, tofu sir, orasi, lešnici, bademi, pirinač…
Veganstvo pre veganstva
Iako nam se čini da je veganstvo ’’novo’’, ideja o ishrani zasnovanoj na biljkama potiče još iz Stare Grčke, gde je Pitagora zagovarao blagonaklonost između vrsta, govoreći da ’’jedno biće ne treba da se hrani smrću drugog bića’’. Pre nego što su veganstvo i vegeterijanstvo postali prihvaćeni izrazi, za ljude koji nisu jeli meso se govorilo da su na ’’Pitagorinoj dijeti’’.
Autor: Marija Matković
