Polozaj žene u društvu veoma je važan. Iz ophođenja prema lepšem polu možemo mnogo toga videti, kako politiku tako i mentalitet neke države, vere, nacije, grupe ljudi itd.
Žensko dete u porodici, u mnogim krajevima i dalje nije poželjno. Što se tiče Islama, države na istoku, poput Arabije, pre primanja ove vere prema ženama su se ophodili veoma loše. Mnogi muškarci imali su po nekoliko žena izvan braka, žene su čak i nasleđivali. Šerijat, sa sobom je ženama trebalo da obezbedi neku vrstu zaštite i da je uzdigne u društvu. Majka je postala veoma cenjena ličnost, često i centralna u životu svoje dece. Da bi jedan muškarac mogao da ima više žena, on bi morao svaku od njih da materijalno obezbedi, što je vremenom postalo prilično skupo, te se mnogi ipak odlučuju za monogamnu zajednicu. Islam je dozvolio i pravo na razvod ženi, što mnoge zapadne zemlje do 1900. nisu dozvoljavale.
Žena po primanja Islama uživala je mnoga prava koja pre njega nisu bila moguća. Žena je blago koje se mora čuvati i negovati.
Međutim, jedno je teorija, drugo praksa. Svedoci smo ugnjetavanja žena na istoku i u bliskim vremenima. Kako je moguće da žena u 21. veku ne sme da vozi, ne sme izaći napolje otkrivene kose? Obrazovanje i dalje nije važna stavka mnogih islamskih žena. Žene iz Saudijske Arabije ne smeju izlaziti nepokrivene napolje. Tamo se smatra da se žena ne sme sređivati radi lepote. One se ne smeju udati bez dozvole najčešće oca. U slučaju razvoda, deca im pripadaju samo dok ne napune dovoljan broj godina. Pasoš nisu smele same izvaditi.
Tek od pre nekoliko godina, ženama je konačno dozvoljeno da sednu za volan. Sada žene starije od 21. godine mogu same podneti zahtev za pasoš. Postoje organizacije koje su se borile za prava žena u Saudijskoj Arabiji, međutim ona je i dalje na listi zemalja koje se najradikalnije ophode prema ženama.
Sam čin pokrivanja proizašao je iz mišljenja da je žena lriva za sve nezgode jer je izgledom izazvala muškarca. Neke države poput Francuske zabranile su pokrivanje na javnim nestima, međutim muslimanke su se pobunile govoreći da će sad tek biti izložene napadima zbog toga što su izložile svoj fizički izgled. Posto je dokazi da su muslimanke branioci ovih radikalnih pravila.
Što se tiče braka, mnoge devojčice se od rođenja obećavaju budućem mužu da ne bi došlo do odnosa sa drugim ljudima, čak muževi i plaćaju za te devojčice. Ima i primera kada je devojčica udata sa sedam, osam godina za odrasle muškarce od preko 40.
U Turskoj, Istanbulskom konvencijom omogućena su neka prava ženama, međutim kada Turska istupila iz konvencije, žene su opet izložene većem nasilju, a manjim zaštitama. Mnoge žene trpe nasilje, a muškarci ne odgovaraju, mnoge se bore za svoja prava, nekad ne uspešno. Trenutna politika u Turskoj nije baš naklonjena ženama. Što se tiče pokrivanja, stanje je malo drugačije u odnosu na Saudijsku Arabiju, s obzirom da pojedini gradovi Turske idu ka evropeizaciji, te i žene uživaju veće slobode što se mode tiče. Postoje kvartovi koji su izrazito muslimanski i konzervativni, dok postoje i oni liberalniji.
Da li je promena moguća? Teško. Iako postoje brojne borbe za veća prava žena, iako ima pomaka u odnosu prema ženama, ipak je do daleko od velike promene. Društvo bi se moralo u većini složiti da bi došlo do velikih pomaka u ovoj sferi, a to je uz postojanje radikalnih muslimana i konzervativnih ljudi teško.
Autor: Ivona Đurić
