Prema nekima, najmoćniji vladar osmanskog carstva, Sulejman Veličanstveni odnosno Sulejman Kanuni ( Zakonodavac), rođen je 6. novembra 1494. godine kao sin Selima I i Ajše Hafse. U vreme sultana, na dvoru je bio običaj da svaki princ odnosno sultan kasnije, u mladosti uči neki zanat ili radi na nekom talentu. Tako je Sulejman postao popularan ne samo kao pravedan i obrazovan vladar već i kao pesnik.
Na presto dolazi 1520. godine nakon što je njegov otac preminuo. Sultan Selim je naredio da se pogube sva muška deca osim Sulejmana i tako mu omogućio siguran dolazak na vlast. Ovaj običaj nije bio retkost vladarima osmanskog carstva. Takozvani „zakon o bratoubistvu“ doneo je Mehmed II. Borbe za presto bile su strah vladara te su oni neretko pribegavali ubijanju svoje braće, pa čak i sinova. Mehmed III je pogubio čak devetnaestoricu braće. Mehmed IV došavši na presto bira da ne sprovede ovu praksu te uvodi nov način uklanjanja pretnje-kafes. Kafes iliti kavez je bila odaja u kojoj bi prinčevi bili zarobljeni ceo svoj život i neretko postajali psihički nestabilni usled odsustva spoljašnjeg sveta u njihovim životima.
Uvid u Sulejmanov život koji nam je prikazan u seriji koja je dobila ime po njemu u Srbiji, nije sasvim idealan prikaz ovog vladara. Njegov ulazak u osvojeni Beograd prikazan je kao doček novog vladar, međutim istoričari se ne bi baš složili sa tim. Makar ne srpski. Sulejman je bio veoma odlučan i strog vladar te zasigurno nije „oberučke“ prihvaćen od strane naroda i grada čiji su branioci ginuli da bi ga odbranili od Osmanlija.
Pored pogrešnog tumačenja osvanjanja Beograda u seriji, ni njegov život kao i život stanovnika Topkapi palate nije bio baš onakav kako je prikazan. Naravno, istorijske činjenice ne mogu se naučiti isključivo oslanjajući se na seriju.
Bilo kako bilo, Sulejman je govorio srpski. U to vreme, vladari su često učili jezike bitnih država koje su imale uticaja na osmansko carstvo.
Moda u seriji takođe nije prikazana onakvom kakva je bila. U seriji žene nose haljine koje su bile svojstvene francuskoj modi iz 19. veka, dok sultan Sulejman nosi pantalone koje su takođe u osmanskom carstvu počele da se nose u 19. veku.
Ono što jeste prikazano detaljno, a istorijski jeste dosta precizno bila je ljubav Sulejmana i Rokselane, poznatije kao Hurem. Iako je imao konkubinu pre nje, Mahidevran koja mu je rodila prvog sina,Hurem je bila njegova zakonita žena. U osmanskom carstvu bilo je nečuveno da se jedan sultan oženi, a kamoli da se oženi robinjom. Sulejman je toliko voleo ovu riđokosu devojku koja je dovedena kao robinja da je od nje načinio pravu sultaniju. Dokaz o ovoj ljubavi jesu pesme koje je posvetio njoj. U njegovo vreme poezija je bila jako cenjena. Pesme je potpisivao pseudinimom Muhibi. Kitio je Sulejman nju rečima poput „gospodarice, tronu moje usamljene ruže, moje proleće…“, govorio je da je „najlepša među najlepšima“. Mnogi su govorili da ga je ona začarala. Iako je bila humana i pomagala nemoćnima, bilo joj je teško da stekne uglednu reputaciju kakvu bi sultanija trebalo da ima.
Što se tiče učenja o pravom Sulejmanu, kakav je bio zaista, možemo početi od činjenice da je kada je došao na vladavinu pokušao da dokaže da nije „blagi“ vladar koji za razliku od oca ne zna kako da bude strog vladar. Sulejman se oslanjao u velikoj meri na svoje vezire, među kojima su najpoznatiji Ibrahim paša, Rustem paša i Mehmed paša Sokolović. Sva trojica su ostavila veoma dubok trag u istoriji. Sulejman sa razlogom uz ime nosi i „ Zakonodavac“. On se bavio unapređivanjem zakona i trudio se da uveća stepen obrazovanja. Nekoliko pobuna obeleželile su njegovu vladavinu. Smanjivao je poreze na određene proizvode, unapredio i poboljšao položaj raje.
Bio je izuzetan vladar, Državu je širio i na istok i na zapad. Osvojivši Beograd okrenuo se ka Rodosu, ka Persiji. Njegovo carstvo je dužine od oko 12 000 kilometara.
Sulejman je bio veliki pokrovitelj umetnosti. Na dvoru su okupljani umetnici, zanatlije odnosno učeni ljudi koji su doprinosili kulturnom razvoju Topkapi palate. Sulejman je davao da se grade škole, kupatila, džamije i druge važne građevine. Tako je najppznatija njegova džamija Sulejmanija.
Gore spomenuti običaj ubijanja braće u strahu od pobune, nije bio stran Sulejmanu. Iako ga je otac lišio ovog čina naredivši da mu se pobiju sva muška deca sem njega,Sulejmana, on je pak pogubio dvojicu svojih sinova, takođe zbog straha da ne bude zbačen sa prestola.
Sulejman Veličanstveni umro je 1566. godine. Nadživeo je svoju voljenu Hurem, a postoje priče da posle nje nije imao ni jednu drugu ženu. Njegovo carstvo prešlo je u ruke sina Selima koji je poznat kao nesposoban vladar i pijanica. Selimov veliki vezir takođe Mehmed paša Sokolović donosio je dosta odluka u ime vladara koji nije bio dostojan osvajač kao Sulejman Veličanstveni.
Autor: Ivona Đurić
