Svi smo čuli za Svetu Petku, zaštitnicu žena, ali ko je ona i zašto je pravoslavni narod toliko poštuje i slavi?
Sveta Petka iliti Prepodobna mati Paraskeva slavi se 27. oktobra po novom kalendaru (14. oktobra po starom). Smatra se zaštitnicom žena, siromašnih i bolesnih, a datum kada se slavi obeležava se crvenim slovom što znači da tog dana ne treba raditi nikakve teške kućne poslove. Žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, pletu, peru veš, šiju, da ne bi na sebe navukle gnev svetiteljke.
Kult Svete Petke vekovima se neguje širom Jugoistočne Evrope, kod Srba, Grka, Bugara, Rumuna, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi. Poštovanje Svete Petke se seobom Srba širilo i do Dalmacije i Mađarske, a najzastupljenije je u Šumadiji, Sremu, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Ovo je šesta slava po veličini u Srbiji, a mnogi je slave i kao preslavu (drugu slavu) po svim narodnim običajima. Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitve, tražeći spas od bolesti i mnogih životnih nevolja.
Istorija
Sveta Petka rođena je krajem 10. veka u gradu Epivatu, u Maloj Aziji. Poticala je iz pobožne, imućne porodice, a neki izvori čak tvrde da je poreklom bila srpkinja. Nakon smrti roditelja, odlučila je da se zamonaši što je i učinila u crkvi Svete Sofije u Carigradu. Posle toga je godine provela u pustinji, u postu, molitvi i usamljeništvu, sve dok joj se u snu nije javio anđeo koji joj je rekao da se vrati u svoj rodni grad, gde će da širi veru i konačno ode na počinak. Ona je to i učinila, i dve godine nakon povratka u Epivat, preminula je.
Na današnji dan treba otići u crkvu Ružicu na Kalemegdanu gde se pokraj kapele Svete Petke uzima čudotvorna voda za koju se veruje da leči mnoge bolesti, a naročito probleme sa vidom. U toj kapeli su se davno nalazile mošti Svete Petke, ali se sada nalaze samo dva prsta njene desne šake. Zanimljivo je da su se njene mošti dosta puta premeštale, što dodatno govori o tome koliko je bila poštovana. Mošti su prenošene iz Carigrada u Trnovo, pa iz Trnova u Carigrad, zatim u Beograd, da bi na kraju bile prenete u Jaši, gde se i danas nalaze.
Običaji i verovanja
Danas mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom, kako bi u njima tokom cele godine vladali mir i sloga. Devojčice se oblače u nove haljine kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Prema narodnom verovanju, Sveta Petka se uvek odaziva na molitve, posebno za zdravlje i sreću porodice, a kada je jednom pozovete u svoj dom, ona nastavlja da dolazi kad god porodicu zadesi neka nesreća. Vernicima se često javlja i u snu, i to iz dva razloga, ili da pruži utehu i donese dobre vesti, ili da ih upozori na greške (kada neko ne poštuje post, radi petkom ili nedeljom…). Na njenom grobu su se, po legendama, dešavala razna čudesa, a ljudi prijavljuju da je viđaju kao “ženu u crnom“.
Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski kolač crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Zatim se pije voda koja je uzeta sa izvora posvećenog njoj. Tom čudotvornom vodom treba ugasiti slavsku sveću, koja se čuva do sledeće slave jer ima zaštitnu ulogu. Od kolača koji je isekla domaćica ili prva ženska gošća koja je stigla, treba sačuvati mrvice. Posle ponoći ih treba posuti po tavanu ili ispod kreveta. Po verovanju, snovi koji se te noći sanjaju su proročki, a devojke koje sačuvaju mrvice od kolača posvećenog Svetoj Petki će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Autor: Marija Matković
