Kako je nastao sud za ratne zločine u Hagu

Društvo

Tog 7. septembra 1991. godine u Hag je došao sa predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom i drugim predstavnicima jugoslovenskih republika na Mirovnu konferenciju koju je organizovao britanski diplomata lord Piter Karington.

 

Konferencija je za mnoge bio prvi ozbiljni pokušaj međunarodne zajednice za spreči rat u Jugoslaviji, iako su u to vreme sukobi u Hrvatskoj već poprimali dramatične razmere.

 

„Međunarodna zajednica nije znala kako da se nosi sa jugoslovenskim problemom, a pogotovo nisu očekivali da će raspad biti krvav“, kaže za BBC Ivo Goldštajn, hrvatski istoričar, koji je bio i ambasador u Francuskoj i Unesku.

Konferencija je, objašnjava tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vladislav Jovanović, funkcionisala tako što su se šefovi država samostalno nalazili sa stranim diplomatama.

 

Pored lorda Karingtona, među učesnicima su bili i Henri Vejnands, holandski diplomata, kao i Hans van den Bruk, ministar spoljnih poslova Holandije i predsedavajući Saveta ministara Evropske zajednice.

 

„Predsednici država nisu međusobno razgovarali na tim sastancima, ali su Milošević i Tuđman koristili slobodne trenutke da samostalno pričaju“, kaže Jovanović.

 

„Milošević mi nije prepričavao detaljno te razgovore, ali mislim da je Tuđman tada pokušavao da ga prevede žednog preko vode, jer mu je obećavao neka rešenja, a sa strane spremao vojnu akciju protiv Srba.“

Razgovori su trajali do novembra meseca.

 

„Sastajali smo se tako jednom nedeljno“, kaže Jovanović.

 

„Karington je nakon četiri runde razgovora, a to je već bio oktobar, izašao je sa prvim nacrtom, ali on nije prihvaćen, a onda smo imali još tri runde“, kaže on.

 

Josip Glaurdić kaže da u intervjuima sa stranim diplomatama nije dobio nove informacije o konferenciji, ali jeste „meso koje možete da stavite na skelet priče“.

 

„Karingtonu su odnosi između jugoslovenskih vođa, Tuđmana i Miloševića, ali i drugih, bili odurni“, kaže Glaurdić.

 

„Oni su za njega bili nefleksibilni, nacionalisti, ljudi koji su voljni da pristupe nasilju“.

Ko je bio lord Karington

Britanski konzervativac koji je učestvovao u diplomatskim mirovnim intervencijama širom sveta.

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije, kao i ministar odbrane kada je izbio sukob sa Argentinom zbog Foklandskih ostrva. Karington je tada preuzeo odgovornost na sebe za neuspeh i podneo ostavku.

Generalni sekretar NATO-a, sprečio rat između Grčke i Turske 1987.

U prvoj Vladi Margaret Tačer angažovan je u pregovorima kojim je okončan sukob u Rodeziji i stvoren Zimbabve.

„Hladni vojnik“ i „diplomata starog kova“ – ovako je Karingtona opisao Josip Glaudrić, nakon što ga je intervjuisao.

Rođen je 1919. u Čelziju, a preminuo 2018. u Londonu.

Autor: Milena Vlajić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *