Pokret nesvrstanih je međunarodna organizacija više od 100 zemalja koje su sebe smatrale zvanično neujedinjene sa jednim ili protiv jednog od većih blokova. Svrha organizacije, kako se navodi u Havanskoj deklaraciji iz 1979. godine, je da osigura „ nacionalnu nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i bezbednost nesvrstanih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, aparthejda, rasizma, kao i blokovske politike“.
Oni su kako prenose iizvori, predstavljali 55 odsto stanovništva planete, većinu vlada na svetu i skoro dve trećine članica Ujedinjenih nacija.
„Veza Beograda i Pokreta nesvrstanih bila je višestruka“, prenosi Petar Žarković sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Na pitanje šta je Beograd značio azijskim i afričkim zemljama i liderima, Žarković odgovara da je ovaj grad simbollizovao Jugoslaviju i njenu vankablovsku međunarodnu strategiju sa Titom kao personifikacijom.
Tek što je podignut Berlinski zid, koji je i fizički i simbolički razdvajao već duboko podeljeni svet na Istok i Zapad, u Beogradu je održana prva konferencija nesvrstanih.
Beograd je prvom konferencijom nestvrstanih 1961. godine postao važna stanica različitih konsultacija, pregovora i međunarodnih inicijativa diplomata iz Trećeg sveta.
Za konferenciju 1961. bilo je više privremenih konstrukcija koje su simbolizovale ravnopravnost, mir, solidarnost i druge vrednosti pokreta.
Jedini evropski predstavnici Nesvrstanih bili su Jugoslavija i Kipar- sve druge države su pripadale jednom ili drugom bloku.
U vreme osnivanja Pokreta, na konferenciji u Beogradu bilo je 25 delegacija i 40 posmatrača.
Zanimljivost je da je Josip Broz Tito nadživeo mnoge osnivače Pokreta, zbog čega je tokom sedamdesetih bio ujedno simbol temeljnih vrednosti.
Danas, značaj Pokreta nesvrstanih daleko je manji nego proteklih decenija, saglasni su brojni analitičari.
Autor: Milena Vlajić
