Iz Srbije svake godine ode na strane studije više od 600 studenata. Međutim i studenti iz inostranstva dolaze kod nas. Iako nije uobičajan izbor stranaca, mnogi dođu u Srbiju da pored kvalitetnog obrazovanja, steknu i jedno veliko životno iskustvo u drugoj zemlji koja mnogo toga može da pruži mladima.
Univerziteti dugih tradicija
Kao bivša država Jugoslavija, Srbija je nekada bila deo jedne od najmoćnijih nacija u svetu. Danas smo nezavisna država koja se još oporavlja od ekonomskih i društvenih problema koji su nastali tokom raspada 90-tih godina. Međutim, sa rastućim indeksom društvenog napretka, na dobrom se putu nalazimo da postanemo dobro razvijena zemlja kakva je i nekad bila. Sa neverovatnom istorijom i kulturom, Srbija je postala ugledna opcija za međunarodne studente. Danas mnogi naši univerziteti nude neverovatne standarde visokog obrazovanja sa dosta programa na engleskom jeziku.
Studenti koji se opredele za život i studiranje u Srbiji generalno su zadovoljni zemljom. Među omiljenim stvarima za njih su studentska okupljanja koja su prepuna ljudi za upoznavanje iz svih krajeva, kao i obilje aktivnosti i naravno zabave. U celom svetu poznati smo kao gostoljubivi te tako olakšavamo stranim studentima navikavanje na Srbiju i na novo okruženje. Osim toga, niske cene školarine i životnih troškova omogućavaju studentima da steknu neverovatno univerzitetsko iskustvo po veoma niskim cenama. Strani studenti takođe navode da ovde nemaju problema i da su svi prijatni prema njima te da se njihove domaće kolege uvek nađu da pripomognu. Ono što je uvek na početku najteže omladini koja dođe sa strane jeste socijalizacija sa drugima koji ne govore isti jezik, ali s obzirom na našu druželjubivost. oni se vrlo brzo uključuju u svakodnevni život i Srbiju smatraju drugom kućom.
Iako tačan broj nije javno dostupan, na osnovu kapaciteta Univerziteta u Beogradu, mnogi tvrde da ima oko 4.000 stranih studenata. Univerzitet u Beogradu je jedan od najprestižnijih u zemlji i rangiran je među 500 najboljih u svetu. Od dana kada je Univerzitet bio poznat kao Velika škola, a to je bilo davne 1800-te godine, Srbija je iznedrila velike intelektualce iz različitih oblasti poput biologa, lingivista, političara, matematičara, pisca, ekomonista i šire.
Atraktivni fakulteti, školarine i smeštaj
U Srbiji glavni problem predstavlja veoma slaba zastupljenost programa na engleskom jeziku. Jedan od najboljih za strane studente je privatni Univerzitet Singidunum s obzirom da su i postdimplomske studije u celosti na engleskom jeziku. Upravo to je privuklo ljude iz celog sveta, da dođu ovde na školovanje. Tako je Singidunum može pohvaliti studentima iz čak 40 zemalja poput Libije, Nikaragve, Rusije, Ukrajine, Amerike, Kanade i cele Zapadne Evrope. On je najveći, sa skoro 10.000 učenika, a nastavu drže iskusni profesori iz Srbije i šire.
Sa osnovim programima koji počinju od oko 1.000 evra, Univerzitet je veoma pristupačan. Medicinski fakultet je jedan od najboljih, ako ne i najbolja škola te vrste na Balkanu gde dolazi na obuku veliki broj ambicioznih zdravstvenih radnika, prvenstveno iz susednih zemalja i bivših članica Jugoslavije. Osim kvalitetnoh obrazovanja Medicinski fakultet nudi i nastavu na engleskom jeziku, ali i školarinu od 7000 dolara. Odmah iza njega ide Stomatološki fakultet i školarina od čak 4950 evra. Na ostalim fakultetima cene školarina se kreću od 1500 do 3500 evra. Osim Beograda, veliku pažnju privlači i Novi Sad, drugi po veličini grad u Srbiji gde je upisano oko 50.000 studenata raspoređeno na 14 fakulteta i u 4 važna grada – Novi Sad, Subotica, Sombor i Zrenjanin. Međunardni studenti koji su se odlučili na život u nešto mirnijem Novom Sadu mogu uživati u objektima svetske klase koje Univerzitet pruža. Jedini problem kod većie tih fakulteta, osim na Fakultetu tehničkih nauka, jeste taj da su programi na engleskom jeziku namenjeni samo za magistarske i doktorske studije.
Kada se brojke stave na papir i kada se čak u obzir uzmu najoptimističnije procene, jasno je da je broj stranih studenata zanemarljivo mali. Najviše je onih koji dolaze preko studentske razmene, odslušaju semestar, dva, pa se vrate u svoju zemlju. Oko 700 je onih koji su upisali studije u Srbiji i ovde ih završavaju, ne računajući studente koji dolaze iz Bosne i Crne Gore. Stipendija Vlade Srbije, koju dobijaju svi polaznici programa školovanja, pokriva sve: školarinu, dom, hranu, a imaju još i džeparac od 15.000 dinara mesečno. Od njega stižu samo pohvale na račun organizacije u domu tokom epidemije virusa korona. Stranim studentima nije bilo lako, jer nisu mogli da putuju, brinuli su o svojima, ali njihov ostanak u domu nijednog momenta nije doveden u pitanje. Epidemija virusa korona promenila je i način studiranja. Sa uživo nastave prešlo se na onlajn nastavu pa su tako mnogi izgubili praksu koja im je falila kako bi diplomirali i vratili se svojim kućama.
Poseban problem stranim studentima predstavlja smeštaj i ishrana u našoj zemlji. Oni nemaju prava da konkurišu za dom, tako da su bukvalno prepušteni sami sebi. Iznajmljuju stanove koji su u Beogradu veoma skupi. Pre trideset godina i to je bilo drugačije rešeno. Mladi iz inostranstva uglavnom su dolazili po međudržavnim ugovorima, tako da su i oni imali pravo na smeštaj u studentskim domovima i ishranu u menzama.
