Mnogi od nas dok unose određenu hranu u svoj organizam, ni ne razmišljaju šta sadrži ta hrana, koji se vitamini ili drugi elemnti nalaze u njoj, koji nam je dovoljan dnevni unos te hrane i zbog čega je to tako. Na žalost tek počnemo da obraćamo pažnju na ovakve detalje kada dođe do disbalansa u organizmu.
Vitamin A zaslužuje prvo mesto u tablici vitamina ne samo zbog abecednog reda, već zbog svega za šta je zaslužan u našem organizmu. Ovaj vitamin ojačava ćelijsku membranu, jača kožu i sluzokožu,čime sprečava prolazak raznih bakterija i virusa i time nastanak infekcija. Takođe posebnu važnost ima i za čulo vida, jer učestvuje u stvaranju vidnog pigmenta, koji se nalazi u štapićastim ćelijama mrežnjače.
Vitamin A je osnovni vitamin koji se rastvara u masima. Postoje različiti oblici vitamina A u organizmu, a svi zajedno se nazivaju retinol. Zbog toga se često ovaj naziv koristi kao sinonim za ovaj vitamin. Takođe se rastvara u biljnim uljima i alkoholu, dok u glicerolu i vodi to nije slučaj. Toplota nekada može da utiče na njegovu delotvornost,a brzo se razgrađuje pod uticajem svetlosti.
Apsorpcija vitamina A pomažu vitamini B, C, D, E, F- kompleks, kao i minerali : cink, kalcijum, neomicin itd. Dok apsorpciju odlažu: alkohol, kafa, ekscesivni unos gvožđa, manjak vitamin D …
U biljkama se nalazi beta-karotin, koji se u organizmu po potrebi pretvara u vitamin A i za razliku od retinola nije toksičan. Beta-karotin se uglavnom može naći u narandžastom i crvenom voću i povrću npr. u šipku,bundevi, paprici , brusnici, paradajz itd.
Retinol se nalazi u namirnicama kao što su mlečni proizvodi, jaja, goveđoj džigerici, žuto povrće, šargarepa itd. Najbogatije vitaminom A je riblje ulje. Zanimljivo je da 100g šargarepe zadovoljava dnevne potrebe unosa vitamina A, čak ni pod temperaturom on ne gubi svoja dobra svojstva.
Usled nedovoljnog unosa ovog vitamina može doći do hipovitaminoze. Ona može nastati zbog nedovoljnog unosa masti u organizam, neadekvatne funkcije jetre, kao i zbog uzimanja estrogenskih hormonskih preparata. Ona se manifestuje suvo kožom, opadanjem kose, pojavom noćnog slepila, smanjenjem oštrine vida. Kod dece može doći do neadekvatnog razvoja kostiju i usporenog rasta. Lečenje se sprovodi unošenjem dodatnog vitamina A, medikamentno ili kroz ishranu.
Hipervitaminoza, javlja se kao akutno stanje najčešće kod novorođenčadi. Ispoljava se povraćanjem, povećanom osetljivošću glave i povećanim intrakranijalnim pritiskom. Kodo odraslih se javlja dosta retko, usled uzimanja velikih doza ovog vitamina. Stanje se reguliše najčešće nakon smanjenja unosa.
Važno je naglasiti da vitamin A ne treba uzimati u kombinaciji sa vitaminom E, jer on negativno utiče na njegovu apsorpciju.
O unosu naročito treba voditi računa kod bubrežnih bolesnika, jer može doći do razih poremećaja.
Pored svih benefita koje vitamini imaju za naš organizam, ne treba naglo ni povećati, a ni smanjivati njihov dnevni unos. Takođe to ne treba raditi na svoju ruku, za svaku radikalnu promenu u ishrani neophodno je konusltovati se sa lekarom.
Autor: Teodora Vujanović
