Studenti: „ Za ljubav, protiv podela“

Društvo

 

Sa studentima sam razgovorala o tome šta misle o homoseksualcima i biseksualcima. Trudila  sam se da dođem do što više sagovornika kako bih dobila jasniju sliku o ovoj temi. Kroz razgovor smo došli i do toga da li su zaista ugrožena njihova prava, zbog čega  se ne veruje u biseksualnost čak i u LGBT zajednici,  o njhovoj borbi za svoje mesto u društvu. Određeni sagovornici su se izjasnili kao homoseksualci i biseksualci i govorili koje probleme imaju i da  li su bili diskriminisani.  Takođe studenti koje imaju prijatelje i poznanike homoseksualne i biseksualne orijtenacije su se izjasnili o tome kako oni žive i sa čime se sve suočavaju. Bilo je dosta za i protiv LGBT zajednice, ali  mogu da kažem bilo da oni imaju pozivno ili negativno razmišljanje o njima niko se nije pozvao na nasilje, i svi su bili izričito protiv toga. Ima dosta neutralnih sagovornika koji smatraju da nema potrebe diskutovati ovoj temi i to je bio jedini njihov odgovor na moje pitanje. Dobila sam različite stavove koje sam stavila u sledeće teze. Svima ovom prilikom  hoću da se zahvalim što su odvojili svoje vreme i dali svoje mišljenje. 

 

MAKSINALNA PODRŠKA!

Popriličan broj studenata je se izjasnilo od njih imaju maksilnu podrku, i da  misle sve najbolje o homoseksualcima i biseksualcima. Nema ništa sporno da se bore za svoje prava, čak zalažu se da budu vidljiviji i  protiv su bilo kakvog nasilja nad njima. Niko nema prava da bilo kome sudi. Nadaju se većima pravima i smanjenu predrasuda i da treba da se zalaže za veća prava LGBT i plus svih ostalih ljudi. Ne razumeju šta ima bilo ko protiv da se dve osobe vole.  Njihov stav je da je ljubav je ljubav,  i da svaka ljubav ima jednaku vrednost. Da svako ima prava do voli koga god hoće. Imaju isključivo pozitivno mišljenje i ne mogu da shvate zašto bi bilo ko imao razlog da u 21. veku zazire u intimu nekog čoveka. Oni koji su dali podršku su se izjasnili da homoseksualnost nije stvar izbora, nije opredeljenje, već orijentacija.  Svi koji su za njihova prava su rekli da to nije bolest, i nikako se ne može njihova ljubav odvojiti od heteresekualne ljubavi. Ljubav samo može biti ljubav. 

 

LJUDI SU  LJUDI!

 

Određeni broj studenata se izjasnilo da nema potreba za bilo kakvom podelom. Da je veoma tužno da se i danas danas vrše takve podele i postavljaju takva pitanja. Ljude dele na dobre i loše, ne na osnovu njihove seksualne orijentacije, pola, rase, godina.  Tako da  nisu protiv, ali smatraju da je način na koji se prilaze tom pitanju pogrešan. Seksualna orijentacija je samo deo nečije ličnosti, ne određuje ih kao osobu, samim tim heteroseskualnim osobama nema šta da smeta ili ne smeta. To je prosto činjenično stanje. Nije nešto što određuje nekoga u društvu.

 

NEMAM NIŠTA PROTIV NJIH, ALI DOK SU U SVOJA ČETIRI ZIDA!

Ovi studenti nemaju ništa protiv homesksualaca i biseksualaca. Njihovo mišljenje je da svako ima pravo na svoj život, ali da nema potrebe sa nametenjaem i da treba to budu s u svoja  „četiri zida“. Ne vidi razlog zašto bi se to isticalo, za njih to isticanje samo pravi veliki problem. Smeta im što  prečesto pojavljivanje LGBT zajednidnice u serijama i filmovima,  to ih samo dodatno odbija. Izrazito su protiv nasilja nad njima, ali isto smatraju da je isticanje njihovih izmišljenih  problema na neki način „nasilje“ nad heteroseksualnim ljudima.  Na takav način samo produbljuju animozitet prema njima.

 

GEJ JE OK ALI LGBT ORGANIZACIJE SU ZLO!

Što se tiće „običnih ljudi“  tu nemaju nikakav problem, ali su protiv  LGBT aktivista. Izričito potenciraju da samo škode svojoj zajednici. Misle da oni to rade samo za pare i da se suštniski ne bore za prava LGBT zajednice.

 

BAŠ  ME BRIGA ZA NJIH, IMA MNOGO VEĆIH PROBLEMA.

 

Ovi studenti ili nisu hteli da iznesu svoje misljenje ili su imali negativno. Oni su  više želeli da  ukažu da ima zaista mnogo većih problema kao što su  samohrane majke,  napuštena deca. Osvrnuli su se na to da se što manje bori za porodicu koja je po njihovom mišljenu za razliku LGBT zajednica zaista ugrožena. Misle da je tema politizovana i da nema veze sa kršenjem nečijih prava. 

 

BISEKSUALNOST JE PRIZNATA I POSTOJI.

 

Jedna grupa je rekla da biseksualnost postoji i da je priznata, dok druga misli  da ne postoji i da to ne razumeju. Razlog zbog toga jeste da je nemoguće da osoba ima sklonosti kao oba polam da je uvek naklonjeniji više ka jednom polu. Oni koji su se izjasnili da bisekusalnost postoji su rekli da ljudi često pobrkaju taj termin  sa drugim pojmovima, i da je  ova tema mnogo kompleksnija. 

ZA HOMOSEKSUALNE I BISEKSUALNE STUDENTE BEOGRAD JE SLOBODA.

Studenti koji dolaze iz manjih sredina putovanje u tim istim je u suštini nemoguće. U gradovima gde se svako zna, i sve brzo prenosi ne dolaze u pitanje da se priča o homoseksualnosti i biseksualnost. Kada dođu u neki veći grad da studiraju, pogotovu Beograd tada oni mogu da žive onako kako žele. Za njih je glavni grad sloboda. Tu oni mogu da dođu do partnera, da izlaze na sastanke, da “žive život” punim plućima. Što se tiče izlaženje u gej klubove pola sagovornika se izjasnilo da ih ne posećuje, druga polovina da ide u određene I to one kojima su poznati samo LGBT ljudima. Tako da tu nisu imali problema. 

 SVI MI ZNAMO KOJI SU FAKULTETI TOLERATNIJI, GDE MOŽEMO BITI VIDLJIVIJI. 

Zna se koji su fakulteti toleratniji, gde su prihvaćeniji. Gde mogu u bilo kakvom smislu vidljivi. U suštini tamo gde ima više žena mnogo bolji položaj gej studenata. Žene su mnogo toleratnije od muškaraca.  Kolege ih baš rado prihvataju, mogu sa njima da pričaju  o svom ljubavnom životu. Tu se oni uopšte ne odvajujaju od svojih strejt kolega. Jedan od sagovornika mi je rekao da on može na svom fakultetu potpuno da bude slobodan, da mu dolazi partner i da to niko ne reaguje negativno. Dok drugi se izjasnio da čak sa strejt momcima može  da se ne ustručava da priča o svojim vezama. U suštini tamo gde oni mogu potpuno da se uklope  su deo društva oni su slobodni, ali se trude da da ne istuču svoju seksualnost kao nešto drugačije  I da ih strejt kolegee prihvataju kao ravnopravne. Dosta njih mi je rekla da ima iste probleme kao i njihove strejt kolege, da nisu došli do te situacije da je problem što su homokseulne orijentacije. Da nisu doživeli diskriminaciju, ali da je problem što mi se neće javiti studenti koji su bili diskriminirani ili izoženu nasilju.  Dodali su da kod nekih estremno loših situacija student i ne želi da kaže, zato što veruje da će dobiti samo osudu, ne zaštitu i odbranu. 

NE VERUJEMO LGBT ORGANIZACIJAMA.

Nisam naišla na sagovornika koji je homoseksualac i biseksualac i da veruje LGBT organizacijama. Oni uopšte ne obraćaju pažnju na LGBT aktivizam i ograđuju se od njih. Ne žele da se uključe i da budu aktivisti. Njihovo društvo ih prihvata baš zato što se nisu nametljivi. Oni jesu za veća prava I vidljivost, ali ne taj način. Korak po korak.  

BISEKSUALCIMA NE VERUJU ČAK NI  HOMOSEKSUALCI.

Biseksualni studenti su mi ukazali na problem da im ne veruju ni gej ljudi. Stavljaju ih ili kategorju gej ljudi koji se pretvaraju da vole I žene ili u promiusketne ljude. Oni kažu da nisu nijedno ni drugo. Jedna od sagovornika mi je rekla da trenutno ima dečka, da je posvećena toj vezi  i da nema potrebu da bude  isto vreme sa ženom. Smatraju da je licemerno i ne razumeju takvu reakciju čak i populacije sa kojim dele iste probleme. Naglasili su da nekada čak više gej ljudi ne veruju u biseksualnost nego strejt ljudi. Nadaju se da će se to promeniti u bliskoj budućnosti. 

 

 Autor: Aleksandra Lazić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *