Da li znate ko je osoba koja se nalazi na novčanici od 200 dinara?

Društvo

Biografija ove žene ostavlja svakoga bez daha. Život Nadežde Petrović je bio između umetnosti I patriotizma, isprepletan svime herojskim što je učinila. Život je na kraju i dala za svoj narod, koji je toliko volela. Zbog svega što je činilo njen život, zaslužila je da bude i jedina žena na novčanici.

Nadežda je rođena 1873.u Čačku, a već se sa porodicom 1884. seli za Beograd. Otac Dimitrije je bio učitelj slikanja, a majka Mileva učiteljica. Svoju mnogobrojnu decu (bilo ih je trinaest) podržavali su u razvijanju talenata koje su posedovali. Njihov dom su posećali najveća imena tog doba, Dis, Branislav Nušić, Jovan Skerlić, Žerjaić itd. Svakako da su ovakvi ljudi uticali na Nadeždu i probudili u njoj interesovanje za politiku, kulturu, ekonomiju… Naročito u periodu odrastanja Nadežde u zemlji su vladali različiti sukobi, naaročito između dve dinastije Obrenovića i Karađorđevića. Takođe u tome periodu još uvek traje uticaj Turske na Balkanu i težnja da se jug Srbije oslobodi njihove vlasti.

Nadežda nakon završetka srednje škole u Beogradu, odlazi u Nemačku I kod Ekstera Juzica počinje da studira slikarstvo. 1900. Godine Nadežda je imala prvu izložbu u Beogradu. Koja je tada bila propraćena oštrom kritikom i nerazumevanjem.

Ilindenski ustanak za nezavisnost Makedonije poveden je protiv Osmanlija 1903.godine. Turci su na ovo odgovorili pogromom nad hrišćanima i krvavom odmazom. Nadežda nije mogla da sedi skrštenih ruku, zajedno sa Delfom Ivanić i Milicom Dobri u Beogradu osniva organizaciju Kolo srpskih sestara I odlazile u Makedoniju da bi im dala pomoć koju je društvo prikupljalo.  Ono što je zateklo u Makedoniji je bilo užasavajuće za nju, po povratku odlazi kod Nikole Pašića I traži novac kako bi kupila oružije. Kasnije ga u najvećoj tajnosti odnosi to oružije u Makedoniju. Ovom Nadeždinom poduhvatu divili su se i najhrabriji tog vremena.

Nakon što je pomogla svom narodu, ona se vraća umetnosti. Godine 1909.odlazi u Pariz, boravila je u Meštrovićevom atelju. U tom periodu upoznala je i Pikasa, Matisa i Mariju Lorens. Sa njima učestvuje na prvoj izložbi fovista I tada nastaju po mnogima njene najlepše slike ,,Bogorodična crkva˝I ,,Bulonjska šuma˝.

Na žalost Nadežda je ponovo ostavalja slikanje, da bi pomogla svom narodu.Ona odlazi u Prvi svetski rat kao boloničarka i to na prvoj liniji fronta. Spašaval je ranjenike, previjala im rane i pokušavala da im olakša bolove kroz koje su prolazili. Nadežda u svojim pismima ne krije da joj je bilo teško, ali je to pokušaval da sakrije svoja osećanja pred pacijentima. U ovo vreme nastala je i Nadeždina najčuvenija slika, ona je u crnini, ima znak crvenog krsta I sa ljubičicama oko pojasa.

U ovo vreme je naslikala sliku ,,Vezirov most˝na kojoj je napisala ,,kao jedina bolničarka koja je negovala 80 tifusnih bolesnika˝.

Autor: Teodora Vujanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *