9.oktobra 1934. godine dogodio se atentant u Marseju nad kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, događaj koji je zauvek promenio tok istorije na Balkanu.
Aleksandar je bio poznat kao kralj ujedinitelj. Rođen 1888. godine, dok je na vlasti još bila dinastija Obrenović. Međutim nakon Majskog prevrata Karađorđevići se vraćaju na presto. Petar Karađirđević,otac Aleksandra, postaje novi kralj. Aleksandar nije bio pravi prestolonaslednik, već njegov brat Đorđe. Ali zbog svoje impulsivnosti i svoje loše naravi, uloga prestolonasledinka preuzima njegov brat.
Aleksandar je bio oženjen Marijom, kćerkom rumunskog kralja i imali su tri sina: Petra, Andreja i Tomislava. Aleksandar je stekao ugled dobrog ratnika, vodio je vojsku tokom Balkasnkih ratova i u toku Prvog svetkog rata.Nakon rata usledio je događaj po kojem je Aleksandar ostao upamćen u istoriji i kako je dobio nadimak kralja ujedninitelja.
Iako je izašao kao pobednik ratova koje je predvodio, Aleksandra je sačekao novi problem, a to je stanje u državi. Ideja o ujedininjenju Srba, Hrvata i Slovenaca postojala je još ranije, zvanično je nastala 1918. Aleksandar dolazi na vlast nakon očeva smrti 1920.Kraljevina SHS bila zemlja velikih razlika i suprotnosti,kulturnih, političkih,verskih, ekonomskih itd. Zbog svih neprilika koje su se dešavale, Aleksandar je sprovodio diktaturu 1929. do 1931.
Dolazi do promena i u ostatku Evrope, stupanje fašizma na snagu , menja spoljnu politiku mnogih država. Aleksandar, kako bi pokušao da očuva mir, odlučuje da postane član Male Antante koju su činile Jugoslavija, Čehoslovačka i Rumunija.
Još jedan potez kralja Aleksandra menja spoljnu politiku i pokazuje njegov uticaj. 9.februara 1934.godine potpisan je Balkanski sporazum u Atini, njime je sklopljen savez između Grčke, Jugoslavije, Turkse i Rumunije koji države garantuju bezbedonst svojih balkanskih granica.
Kako bi učvrstio svoje spoljne veze, Aleksandar odlazi u Francusku. Odlučuje da će putovati brodom do Marseja, kako bi se i njima zahvalio na pomoći u toku Prvog svetskog rata, a sa predsednikom je trebao da se sastane u prestonici ove države.
Pripreme za atentat vršene su unapred u Mađarskoj. Ante Pavelić koji je nakon uvedene Aleksandrove diktature dobio zaštitu Musolinija, planira atentate sa ciljem stvaranja nezavisne države Hrvatske. U početku su to bili manji i loše organizovani napadi, da bi se posle nekoliko godina Pavelić odlučio da napadne glavnog čoveka države. Pavelić bira teorirstu Černozemskog, člana VMRO. Njegov nadimak govori dosta o njemu, on je izvršavao smrtne kazne, odnosno on je predavao ,,černoj zemlji˝one koje je VMRO osudio na smrt. On je izabrao još trojicu koja bi mu pomogla u atentatu. Tako je Černozemski otputovao u Marsej, dok su ostala trojica bila spremna u Parizu u slučaju da atentat u Marseju ne uspe.
Kralja je u Marseju dočekao ministar spoljnih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž. Nakon što se iskrcao sa broda , kralj seda u otvoreni auto zajedno sa svojim domaćinima. Kroz grad su se kretali polako, ispred njih je išla konjica. Na ulicama je bilo mnogo ljudi koji su pozdravljali Aleksandra i policija nije bila u stanju da ih obuzda. U jednom trenutku iz mase iskočio je Černozemski i ubio kralja, a ranio ministra Bartua. Jedan od policajaca koji je bio na konju uspeo je da udari ubicu sabljom dva puta, ali to nije bilo dovoljno da ga zaustavi u njegovoj nameri. Kada je pao na zemlju narod se okupio oko njega i gotovo ga na smrt pretukli. On je prebačen u marsejsku službu bezbednosti gde je ubrzo podlegao ranama i preminuo. Zbog gužve koja je nastala, automobil u kojem je bio ranjeni kralj nije mogao da dođe dovoljno brzo do pomoći.
Postoji još jedan detalj koji prati smrt kralja Aleksandra, navodno je on pred smrta izgovorio ,,Čuvajte mi Jugoslaviju˝. Međitim ovaj deo priče danas se smatra legendom i da je kralj samo izdahnuo.
Kralj Aleksandar I Karađorđević sahranjen je u zadužbini Karađorđevića na Oplencu.
Autor: Teodora Vujanović
