Veliki pad prirodnog priraštaja Srbije

Društvo

Kada je pandemija kovid-a dovela do surovo rasprostranjenog ekonomskog zatvaranja i naloga za boravak kod kuće u proleće 2020. godine, mnogi mediji i stručnjaci spekulisali su da bi to moglo dovesti do bejbi buma. Međutim, dogodilo se sasvim suprotno: stopa nataliteta je opala ne samo u Srbiji, nego i u mnogim drugim zemljama, pokazuju studije.

 

Javno zdravlje

Stope nataliteta sezonski variraju tokon godine, međutim, padovi koji su počeli devet meseci nakon što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila vanredno stanje u javnom zdravlju, bili su još snažniji. Upravo ova neizvesnost povezana sa globalnom pandemijom i njen uticaj na ekonomske prilike porodica, razlozi su zašto se ovaj trend i dalje nastavlja. Prema istraživanju mladih parova ustanovljeno je da su mnogi odustali od dece, umesto da su samo odložili sve to dok ne dođu bolja vremena. Ova godina se posebno izdvaja kao godina sa najmanjim godišnjim brojem živorođene dece u poslednjih 120 godina tj. od daleke 1900. godine. Takođe, vrlo je verovatno da će indirektne posledice epidemije kovida-19 uticati na pogoršanje zdravstvenog stanja celokupnog stanovništva i izazvati nastavak trenda povećanja broja umrlih i u narednom periodu.

Više ljudi dodatno odlažu rađanje. Globalne prosečne plodnosti pale su za pola u poslednjih 50 godina, sa petoro dece po ženi, na samo dvoje u 2017. godini. Sličan scenario dogodio se i za vreme katastrofalnih događaja poput finansijske krize i pandemije gripa. Stručnjaci sa katedre za sociologiju objašnjavaju da Srbija treba biti zabrinuta zbog pada nataliteta i da mora biti više usredsređena na ekonomiju i demografiju ako planira da se ove crne cifre poprave.

 

Pandemija nije jedini razlog

Nivo obrazovanja u društvu, posebno žena, jedan je od najvažnijih prediktora broja dece u porodicama. Obrazovanje žena stvara niz efekta: žene koje odluče da se posvete sebi i ličnom usavršavanju želeće da tako i nastave, te će biti sklonije da budu obazrive i koriste kontracepciju. Rušenje barijera u obrazovanju dovodi do promena u normama. Obrazovanje osnažuje žene, a osnažene žene su sposobne da same donose izbore radije nego da se pridržavaju tradicionalnih ustaljenih rodnih normi.

Osim obrazovanja, tu je balans između porodice i posla. Kako žene ulaze u radnu snagu, pitanje dece postaje pitanje velikih troškova. Važan faktor predstavlja i teškoću kombinovanja posla i rađanje dece. Radne žene često moraju da biraju između unapređivanja karijere ili porodice, a biti zaposlena majka je neverovatno teško.

U Srbiji je posebno jedan faktor skoro najveći krivac za pad nataliteta, a to je globalna dostupnost kontrole rađanja. Opcije kontracepcije i hormonskih pilula, ženama daju neviđenu kontrolu nad njihovim telom. Prema studiji iz 2010. godine, pilula je bila odgovorna za najmanje 40 % pada stope plodnosti nakon 60-tih. Žene koje bi sad i htele da postanu majke strahuju od gubitka posla i svoje plate. Za jednu devojku prosečnih godina, oduzimanje pet godina za podizanje dece koštalo bi je mnogo izgubljenih plata, a možda i samog posla.

 

Statistički podaci

Sredinom 20. veka u Srbiji je rođeno 163.000 beba, već deceniju kasnije taj broj bio je 119.000. Kada uporedimo taj broj sa brojem ove i prethodne godine možemo sa sigurnošću tvrditi da nam idu katastrofalne zdravstvene i ekološke pretnje. Za vreme pandemije rođeno je svega 61.000 beba. Prema statističkim podacima za ovu godinu za period od januara do avgusta taj broj iznosi 39.965 rođenih beba.

Ako se ovaj trend nastavi, dočekaćemo mračna vremena. Za ovaj deo godine, prirodni priraštaj je u minusu, pa tako i izveštaji pokazuju značajan porast umrlih čemu je, pretpostavlja se, doprineo korona virus. Do sada je u 2021. godini izgubljeno 65.817 života, porast od 27,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kad je bilo 51.569 preminulih. Raspon po mesecima je išao od devet do dvanaest hiljada ugašenih života. 

Beograd odudara od ostatka države, pa je u prethodnih šest meseci zabeležio rast u broju živorođenih od 4.3 odsto, odnosno 393 novih života. Za razliku od prestonice, Šumadija je zabeležila najveći pad od nešto više od 7 odsto, u Vojvodini je nešto blaža situacija od oko 2 odsto i jug srbije sa 1,4 odsto.

Nezaposlenost, male plate, stres na poslu, odlazak mladih iz domovine kao i slab natalitet, stvari su koje će stalno mučiti Srbiju i koje ćemo nalaziti redovno na jutarnjem programu ili na naslovnoj strani nekih novina. Država treba da bude oslonac svakom čoveku i da postavi stvari tako da ljudi mogu imati živote kakve žele, bilo da to znači dvoje dece ili ceo fudbalski tim.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *