„Gde god nađeš zgodno mesto, tu drvo posadi! A drvo je blagorodno pa će da nagradi“, reči su dečije pesmice koju je napisao Čika Jova Zmaj. Koliko je drveće bitno uče nas još u prvim godinama života. Da nema drveća, ne bi bilo kiseonika, da nema njega, ne bismo imali šta da dišemo, a onda ne bismo ni mi postojali. Dakle kroz ovaj osnovni lanac vidimo ekvivalentnost između života drveća i života nas ljudi. Da nema njih, ne bi bilo ni nas. Povezanost je očigledna. Nažalost, u poslednjih nekoliko godina, došlo je neko čudno vreme. Materijalne stvari, odnosno novac, su postale bitnije od zdravog života. Novac kao neka stihija ulazi u glave imućnih ljudi i onih koji vladaju i oni više ne razmišljaju razumno već površno. I upravo oni zaboravljaju reči ove čuvene pesmice.
Posadi drvo, a ne iseci ga i uništi!
Upravo je ovo slučaj sa Košutnjakom, „plućima“ grada Beograda. Svaki Beograđanin zna koliki je doprinos ovog zaštićenog prirodnog dobra, koliko je svako drvo zlatno u poređenju sa ogromnom količinom betona, koji se svakim danom umnožava. Košutnjak je prirodno blago svakog stanovnika našeg glavnog grada, jedna prirodna oaza, mesto za odmor, rekreaciju i relaksaciju. Koliko puta smo samo Prvi maj proslavljali na Košutnjaku? Koliko je značajan za starije, toliko je značajan i za decu, kao mesto gde se igraju i druže sa svojim vršnjacima. Zbog svega ovoga svi volimo i cenimo ovo mirno i lepo mesto.
Ali se onda odjednom pojavila vest koja je razljutila mnoge… Pre nekoliko godina se pojavila vest da je planirana nekakva izgradnja na Košutnjaku. Plan je bio da se napravi sportski kompleks, kao i poslovno-stambeni prostor. Ostvarenje ovog projekta, dovelo bi do neprocenjive štete u pogledu prirode. Bile bi posečene naše najvrednije i najlepše vrste. Seča stabala koji su od velikog značaja za sve nas, uklanjanje drveća koje tu „stanuje“ nekoliko decenija, pa i stotina godina, zbog izgradnje nečeg savremenog?! Ako razmislite, vidite li neko racionalno objašnjenje? Odgovor bi trebalo da bude ne, što je i bio slučaj sa ljutim Beograđanima koji su svoju teritoriju stojički branili i zaustavili ovaj smrtonosni projekat. Hitrim pozivima ovih građana, došlo je do brzog reagovanja. Njima su se priključili brojni aktivisti, predstavnici ekoloških udruženja i borci za zaštitu životne sredine. Aktivisti iz „Inicijative odbranimo Beograd“ pokrenuli su peticiju, koju je potpisalo 80 hiljada građana. Pored velikog interesovanja šire i stručne javnosti za očuvanje ove gradske šume, ceo postupak je obeležen sramnim ponašanjem gradskih čelnika koji su se u potpunosti stavili na stranu investitora. Uklanjanjem šumskih i drugih zelenih površina povećaće se zagađenje vazduha, a samim tim pojačati efekat toplotnog ostrva, ali i dehumanizovati prostor. Povećanjem broja stanovnika pojavio bi se i problem opterećenosti u saobraćaju u ulicama Kneza Višeslava, Požeškoj, kao i u ostalim ulicala iz tog dela grada. U prevodu nečija pohlepa i neracionalno razmišljanje bi narušili ceo koncept koji u tom kraju postoji.
Navodno je projekat povučen, a onda se početkom ove godine primetila velika proreda u nekim delovima, dok su neke parcele sasvim ogoljene. Komentar na sve ovo je dala „Srbija šume“, sa objanjenjem da Košutnjak obrasta izdanačkom šumom nepoželjnih vrsta drveća koje su kraćeg životnog veka, veliki deo je prestareo i po njihovim navodima treba ga obnoviti. Na tom području su najavili podizanje novih mladih sastojina hrasta kitnjaka i cera, koji će poboljšati ekološki diverzitet. Odavde proističe pitanje zašto se ranije nije radilo na poboljšanju kvaliteta šume, kao i kako je moguće da su cele parcele morale biti raščišćene? Da ne bismo mi dalje razmišljali, nadamo se da ćemo dobiti odgovore na ova očigledna pitanja.
Najbitnije je da je nakon sveopšte pobune doneta odluka da nikakve seče na Košutnjaku neće biti. Nakon ove odluke ljudi su mogli lakše da dišu jer su znali da su uspeli u svojoj akciji. Sa druge strane postoji tvrdnja da je u upravi rečeno da se projekat povlači i da do realizacije neće doći, ali da je slučaj ustvari malo drugačiji. Projekat je samo stopiran i verovatno se čeka pogodan trenutak za nastavak plana koji su osmislili. Dalje korake ćemo videti.
Ovaj projekat, čiji je investitor „Avala studios“ je predviđao uništavanje 30 hektara šume i zelenih površina, zarad izgradnje 600 hiljada kvadrata stambeno-poslovnog kompleksa. Navodno sam državi vrh je bio protiv ove ideje, što je na kraju rezultiralo obustavljanjem gradnje i ispitivanjem postojećih mogućnosti pogodnih za to područje. Da li je bilo kakva izgradnja vredna čistog i svežeg vazduha? Koja je stvarna korist od tih stanova? Ovo su neka od pitanja na koje smo odgovor dobili možda delimično, ali svakako najbitnije od svega je što je sačuvana šuma.
Značaj očuvanja svih prirodnih dobara u gradu koji je sve češće na vrhu liste najzagađenijih u svetu, postaje pitanje života i smrti. Sama činjenica, da su bolesti repiratornih organa sve češće i da preko 7000 građana Srbije život završi upravo zbog velikog zagađenja vazduha, izaziva veliki strah. Zato je ovaj problem od ključog značaja za naš budući život i naše bitisanje. Mi našim savesnim ponašanjem možemo mnogo, a jedna stvar rešama sve probleme, a to je jedinstvo.
Autor: Teodora Kijanović
