Natalija Jović: „Podučavanje je moj put“

Kultura

Natalija Jović nastavnica flaute i Aleksander tehnike nam je odgovorala na pitanja o tome kako je ona  je zavolelala flautu, kada treba početi učiti ovaj instrument, kakvu budućnost imaju budući flautisti, kako je otkrila Aleksander tehniku i kako se se Aleksander tehnika može primeniti u muzičkom svetu i svakodnevnom životu. 

 

Šta je to što Vas je privuklo kod flaute? Kada ste shvatili da je Vaš poziv da budete flautistkinja?

 

Rođena sam i odrasla u Valjevu, u gradu u kome flauta zauzima jako značajno mesto u društvu i kulturi. Još kao mala imala sam priliku da čujem i upoznam nekoliko flautskih generacija pre mene koje su sa uspehom svirale, nastupale, takmičile se u okviru nacionalnih i međunarodnih takmičenja. Želela sam da budem deo njih. Ta lepa tradicija flautizma u Valjevu i dalje živi.  Obeležava se i slavi jednom godišnje kroz manifestaciju, festival Susreti flautista koja nosi naziv po, nekada mom profesoru, izuzetnom i vrhunskom muzičkom pedagogu, Tahiru Kulenoviću. Odrastanje uz muzičku umetnost i odlične pedagoge kao što su bili profesor Tahir Kulenović i profesor Miomir Simonović (redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu) mislim da su bili presudni razlozi zašto sam odlučila da je moj životni put usmeren ka profesionalnom bavljenju muzikom. 

 

Da niste izabrali flautu koji biste drugi instrument izabrali?

 

Kao i većina dece, i ja sam kao mala želela da sviram klavir. Nešto kasnije, flautu. A, da nisam svirala flautu, verujem da bih se opredelila za violončelo ili obou. 

 

Sa koliko godina je najbolje da se opredeli za flautu?  Šta biste poručili roditeljima čija deca iskažu želju da sviraju flautu?

 

Osnovna muzička škola za flautu traje šest godina i početak školovanja je predviđen paralelno sa polaskom u treći razred osnovne škole. Kako je flauta duvački instrument i bočno se svira određeni fiziološki razvoj se mora sačekati pre početka učenja sviranja. Kada to kažem mislim na dobru razvijenost pluća, na određenu visinu, dužinu ruku i jednostavno određenu telesnu snagu za podignute ruke tokom sviranja, bez obzira na postojanje instrumenata prilagođenih i mlađem uzrastu. Ali, ako dete pre trećeg razreda izrazi želju da svira flautu ne treba ga sputavati, ali je onda dobro stvoriti uslove kojima će se to podržati (kupovinom instrumenta prilagođenog građi i uzrastu deteta). Sa druge strane smatram da se ne može zakasniti sa početkom učenja sviranja flaute pa i neko ko je četvrti ili peti razred može se upisati, pa ubrzano savladati određene delove programa. 

Pošto ste Vi nastavnik, predajte flautu da li nam možete reći koliko su deca zainteresovana za ovaj instrument?

 

Zainteresovanost dece za sviranje ovog instrumenta je u direktnoj vezi sa okruženjem. Ako poznaju nekog ko već svira flautu, slušali su ga na nastupima i to im se dopada veće su šanse da će se opredeliti za ovaj instrument. Nekada se dogodi da se deca koja nikada nisu čula za flautu, ili je slušali, opredele za nju zato što nije bilo mesta u klasi klavira, gitare ili violine. Ali je onda zavole i shvate da je baš to instrument za njih.

 

Da li flautisti imaju problem da nađu posao u Srbiji? Koliko su flautisti zastupljeni u Srbiji?

 

Flauta je solistički instrument. U orkestru bude zaposlenih do šest flautista, u školama imamo jednu do tri klase. Na fakultetima se upisuje do dva studenta na prvu godinu. Naši srednjoškolci upisuju i fakultete van naše zemlje. Svim ovim hoću da istaknem da zagarantovanih radnih mesta ima relativno malo, ali tržište nije samo naša zemlja. Do kreativnosti pojedinaca je kako će negovati flautizam i zarađivati od njega. Prostora i mogućnosti ima u meri u kojoj su kultura i umetnost vrednovani i zastupljeni. 

 

Koliko dugo predajte flautu? Da li vidite to kao Vaše radne mesto i u budućnosti?

 

Flautu predajem 16 godina, radim u MŠ „Marko Tajčević“ u Lazarevcu. Sebe ću uvek videti kao muzičkog pedagoga, potporu razvoju naraštaja koji dolaze. Podučavanje je moj put.

Za one koje ne znaju objasnite šta je Aleksander tehnika?

Aleksander tehnika se može objasniti kao rad na promeni životnog stila sa ciljem uticaja na one vidove ponašanja kojim se nesvesno povređujemo. To je mentalna disciplina kojom se koriguju loše telesne navike akumulirane tokom godina. Rezultat promene je osećaj lakoće, balansa, ravnoteže i stabilnosti  u svim aspektima života. 

 

Kako ste otkrili Aleksander  tehniku?  Na kom fakultetu ste je izučili?

Sa Aleksander tehnikom sam se prvi put susrela tokom pohadjanja seminara za flautu u Belgiji. U ponašanju, kontaktu sa instrumentom i tokom interpretacije kod kolega sa kojima sam svirala, sarađivala i pohađala nastavu profesora Karlosa Brunela uočila određenu dozu prirodnosti koja mi je privukla pažnju. Njihovo sviranje bilo je oslobođeno nepotrebne tenzije i suvišnih pokreta pa sam bliže istražila šta je to zajedničko za sve njih. Saznala sam da oni uokviru svoj studija, između ostalog, pohađaju i nastavu Aleksander tehnike, metode koja je vrsta potpore njihovom muzičkom sazrevanju. Našla  sam nastavnika u Mađarskoj i otputovala da naučim tu tehniku najpre za sebe. Shvativši značaj promene koja se kod mene dogodila, odlučila sam da se školujem i u Budimpešti sam završila trogodišnji trening za nastavnika Aleksander tehnike u školi Ane Mađari Bek. Važnosti ove metode ogleda se u mogućnosti da muzičkim izvođačima koji višesatno vežbaju istrument i neminovno u jednom trenutku zaborave na sebe i na način kako to rade, ukaže na one loše i za njih štetne pokrete i položaje tela kojih sami nisu svesni.

Koliko se Aleksandrer tehnika može primeniti u svakodnevnom životu?

 

Aleksander tehnika se može objasniti kao rad na promeni životnog stila sa ciljem uticaja na one vidove ponašanja kojim se nesvesno povređujemo. To je mentalna disciplina kojom se koriguju loše telesne navike akumulirane tokom godina. Rezultat promene je osećaj lakoće, balansa, ravnoteže i stabilnosti  u svim aspektima života. Time se sprečava pojava bolova, tegoba, upala tetiva, ili nerava ili bilo koja teža povreda povezana sa sviranjem muzičkog instrumenta. Primena ove tehnike je najpre važna za svakodnevni život. Retko se sami setimo da preispitamo način KAKO nešto radimo, od načina sedenja, stajanja, hodanja, trčanja ili obavljanja bilo koje dnevne aktivnosti. Na to obratimo pažnju tek kada osetimo bolove. Ali, ako ni tada ne promenimo način ponašanja, trenutni bol može samo da preraste u hroničan. 

 

Koliko se Aleksandander tehnika može primeniti u muzičkom svetu? 

 

Kako sam po primarnom obrazovanju muzički izvođač – flautista, moja specijalnost je primena Aleksander tehnike u radu sa muzičarima. U pitanju je telesna, ili preciznije psiho-fizička podrška muzičkom izvođenju i može da doprinese boljem osećaju pri sviranju kako mladima, koji su na početku školovanja, tako i profesionalcima. U slučaju bolova i tegoba, znanja i alati koji se usvajaju na časovima Aleksander tehnike sa jedne strane znače kao pomoć pri oporavku (od upale tetiva, bolova u leđima, vratu, rukama) i kao prevencija takvih stanja sa druge strane. 

 

Kome bi sve preporučili Aleksander tehniku? 

 

Puno je razloga zbog kojih se neko može odlučiti da krene na časove Aleksander tehnike. Jedan broj polaznika je tu zbog višesatnog rada za kompjuterom i hroničnog bola u leđima, drugi dolaze da bi se oslobodili tenzije i osvestili mobilnost i lakoću pokreta. Trudnice dolaze da bi im trudnoća i porođaj prošli što kvalitetnije, prirodnije i da bi bebi obezbedile punu podršku, a sebi olakšale posledice promena u trudnoći. Glumci i plesači dolaze da bi sagledali svoje mogućnosti, istraživali slobodu pokreta. Muzičari da bi kvalitetnije podržali svoj kontakt sa instrumentom ili svoj glas. Jednostavno, preporučila bih Aleksandar tehniku svakome ko oseća da je sopstvenu  prirodnost postojanja negde „zaturio“ pod uticajem svakodnevnice. 

 

Autor:  Aleksandra Lazić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *