Često se postavlja pitanje, da li bi se I pod kakvim okolnostima mogao ostvariti san Milorada Dodika o osamostaljenju Republike Srpske.
Isto tako se polemiše I o tome ako Kosovo ima pravo na nezavisnu državu, onda to isto pravo ima u Republika Srpska, da li je Miloševićeva dugogodišnja represija dala pravao kosovskim Albancima da se odvoje od Srbije, da li međunarodna zajednica ima dvostruke kriterijume – jedne za Kosovo, druge za Republiku Srpsku, koliku prepreku za secesiju predstavlja Distrikt Brčko koji dijeli Republiku Srpsku na zapadni i istočni deo, na šta Dodik računa kada govori da će secesija biti moguća kada se promene geopolitičke okolnosti u svetu, da li vlast u Srbiji već tretira Republiku Srpsku kao deo Srbije i da li takvo ponašanje opravadavaju jake emotivne veze koje Srbe iz Republike Srpske vezuju za Srbiju, kao i o tome da li bi se Republika Srpska mogla otcijepiti bez rata.
Ovo su samo neka od pitanja koja se povlače već godinama unazad, ali se ne dolazi do konkretnih odgovora ili bilo kakvog pomaka povodom Republike Srpske.
Međuti, Dodik često pokušava da poredi situaciju Kosova sa situacijom Republike Srpske, ali da li se ta dva slučaja mogu porediti objašnjava Vedran Džihić, predavač na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beču: ” Mislim da se ta dva slučaja ne mogu na taj način povezivati. Prije svega, pokrajina Kosovo i Republika Bosna i Hercegovina imale su različit ustavni položaj u bišoj Jugoslaviji. Zatim, u periodu raspada Jugoslavije na Kosovu je vladala represija od strane Miloševićevog režima koja je nanijela teške nepravde tamošnjem stanovništvu, dok u slučaju Republike Srpske ne možemo tvrditi da je došlo do sistematskog narušavanja prava Srba u Bosni i Hercegovini. Dalje, Badinterova komisija je devedestih godina rekla da se granice između republika ne mogu mijenjati, sto znači da granica između Srbije i Bosne i Hercegovine, u čijem je sastavu entitet Republika Srpska, ne bi mogla biti promjenjena.”
Bilo je reči o tome kakva je poruka nedavno proslavljenog zajedničkog praznika Srbije i Republike Srpske – Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave – kada su gradovi u Republici Srpskoj bili okićeni državnim zastavama Srbije. Premijerka Srbije Ana Brnabić je čestitala je građanima Srbije i Republike Srpske praznik, a na svečanosti u Banjaluci Milorad Dodik je rekao: “Danas imamo dvije države – Srbiju i Srpsku, a težnja je da budemo jedna država”.
U više navrata su padale kritike na račun Milorada Dodika sa obrazloženjem da pokušava da negira postojanje Bosne I Hercegovine kao države I da često govori o pripajanju Republike Srpske Srbiji. To je ozbiljno kršenje Dejtonskog sporazuma i unošenje nemira, ne samo u Bosnu i Hercegovinu, nego i u region. To je, na neki način, samo produžetak ideje o „Velikoj Srbiji“ i može se slobodno reći da duh Karađorđeva već duže vreme visi nad regionom. To se vidi iz niza izjava državnih zvaničnika.
Međutim pored geopolitičkih problema koji onemogućavaju pripajanje ove dve države, kao I problema sa Kosovom, često se ne obraća pažnja na to šta Federacija BiH misli o ovojsituaciji I da bi vrlo teško dopustila otcepljenje u koliko god lošim odnosima da je sa RS. Jer samo otcepljenje Republike Srpske bi značio propast za BiH kao državu.
“Meni se čini da je Dodikova priča o secesiji samo bacanje prašine u oči. To nije nikakva crvena linija jer je secesija neizvodljiva, ne samo zbog toga što je Evropska unije protiv promene granica, već i zbog toga što distrikt Brčko deli Republiku Srpsku na dva dela. Republika Srpska praktično nema teritorijalni kontinuitet. Ja mislim da je zato izabrana strategija tihe aneksije.” Poručio je Omer Karabeg za Radio Slobodna Evropa.
Stoga, pretpostavljamo da će ovo još neko vreme ostati nerešeno pitanje.
Autor: Anđela Golijanin
