Koliko je životna sredina bitna i šta se sve dešava sa njom zna malo ljudi. Jedan od njih je pokretač većine akcija i čovek koji se bori da sačuva svaki metar ove zemlje , Aleksandar Jovanović Ćuta, predstavnik pokreta „Odbranimo reke Stare planine“. Da je odbranio Staru planinu svi znamo, a sa čim se sve susreće na terenu i van njega, kao i koje akcije planira u budućnosti ispričao je u ovom intervjuu.
photo: facebook odbranimo reke stare planine
KOLIKO DUGO TRAJE I KOLIKO JE TEŽAK RAT KOJI VODITE?
Sve je počelo 2016. godine kada su napadnute reke Stare planine, u kojima smo prohodali. U onom momentu kad se pojavio ministar Antić, Zorana Mihajlović i cela ta ekipa, iza koje stoji država, banke i takozvani investitori, čije su firme pogrebna preduzeća za naše reke. To je jedna ista družina koja je i pre toga radila po Jošanici, pa misle da to može da im prođe i gore.
DA LI SE VIDI NEKI POMAK U ODNOSU NA POČETAK VAŠE BORBE?
Napredak se vidi. Tačnije vidi se konkretan rezultat, posle pet godina rata na Staroj planini. Samo da podsetim šta se tamo dešavalo, paljene su kuće, podmetane bombe, patrolirano noću bejzbol palicama od strane obezbeđenja investitora, policija je vršila kontinuirane racije, otimali ljudima lovačko oružje. Starci su premlaćivani na stakama, stotine dana barikada na mostovima, vraćanje reka u korito, fizički obračun sa policijom i sa privatnim investitorima. Sa druge strane, pravna borba i sve što je rađeno po tom planu i ono što je najbitnije struka koja se priključila i protesti. Ušli smo u svaku kuću na Staroj planini, da obavestimo ljude da ne prodaju svoju zemlju za cevi u kojima će završiti njihove reke. Dakle, rezultat svega toga je, prošle godine, grad Pirot. Predsednik opštine Vladan Vasić, nije hteo da priča sa nama, pa se desilo sve što sam naveo i na kraju je grad Pirot doneo i zvaničnu odluku. Skupština grada Pirota donela je i zvaničnu odluku o brisanju malih hidroelektrana iz prostornog plana grada Pirota, što znači da je Stara planina slobodna teritorija, da njene reke slobodno teku. Sve se to kasnije proširilo na celu zemlju, ne samo po pitanju mini hidroelektrana. Zato opšta pobuna, zato ustanak, jer je u toku sveopšti napad na naše osnovne elemente vodu, vazduh, zemlju i ljude.
KO JE OD SAMOG POČETKA UZ VAS?
Počelo je od dvojice ljudi. Od Aleksandra Panića, koji je srce Stare planine i mene, pa se kasnije priključilo sve ostalo. Svi stanovnici Stare planine, tih tridesetak sela koji broje po petnaest, dvadeset stanovnika. To su stari ljudi koje nema ko da sahrani, koji su suočeni sa tim da nema ko to da brani. Dakle, pokret je nastao tako što smo se skupili nas dvojica, Aleksandar Panić i ja, a sad nas ima mnogo. Od čobanina do akademika.
DA LI SMO SAMI KRIVI ZA SVE ŠTO NAM SE DEŠAVA I DA LI LJUDI POLAKO UVIĐAJU OVAJ VELIKI EKOLOŠKI PROBLEM?
U prethodne tri, četiri godine, energija koja se proizvela na Staroj planini, se stalno uvećava. Ekologija, tačnije životna sredina, sredina i život u toj sredini, dakle briga o prirodi, o nečemu što nas okružuje postaje tema broj jedan u Srbiji. To je tema o kojoj ljudi jedino vide smisao i zbog koje im nije teško da se okupe, da izađu na ulice, da stanu da brane ono što ih okružuje. Posle 30 godina, svog tog ludila i bezumlja, užasa kojeg smo prošli i energije koja je prosuta, sa ciljem da se nešto menja, mi smo došli do toga da nemamo šta da dišemo i pijemo. To je jedina stvar koja okuplja ljude, za koje su ljudi spremni da izađu, da se bore. Zaštita životne sredine je tema o kojoj se priča u kafani, to se priča svaki dan i to je ono što je bitno. Da se ta tema gura i da su se u nju ukjučili ljudi koje treba da slušamo, od akademika, profesora, naučnih radnika, pa do čobanina koji gore čuva stada po Staroj planini.
GDE JE TRENUTNO NAJGORA SITUACIJA?
Ne zna se gde je gora! Imate primer planine Babe, Lešje, iznad Paraćina. Zorana Mihajlović je izdala dozvolu investitoru, kao i za male hidroelektrane, koji gore formira kamenolom. Ljudima se dinamitom ruše malinjaci. Oni žive od toga. Imate na Studenici dve male hidroelektrane, bez ikakve dozvole. Pored toga što postoji zabrana o gradnji. Imate Zrenjanin, ne postoji grđe mesto u Srbiji. Grad koji već 17 godina nema vodu. Sad su im doveli Linglong koji će proizvoditi 50 hiljada guma dnevno. Procene uticaja nema, sve pod velom tajnosti. Srbija je jedna ekološka tempirana bomba! Na kraju imate Rio Tinto, u Gornjim Nedeljicama, gde je zvanično kroz prostorne planove, Loznica usvojila, da će za potrebe projekta Jadar biti potrebno izvršiti relokaciju stanovništva. Dakle, Srbija je mesto kome država svesno, planski, zajedno sa stranim multikompanijama, proteruje seljaka, koji nas hrani. Srbija je jedno užasno mesto kada je u pitanju životna sredina i sve ovo što govorimo. Naša vodoizvorišta su data Koka-koli i sličnim kompanijama, na korišćenje, na sto godina. Oni su sve što je, ispod i iznad zemlje, dali na izvolte prvom ko je naišao. Sve pod izgovorom nekakvog napretka, radnih mesta i tako dalje. Pogledajte šta se dešava u svetu. Nemačka gasi, do 2030. godine, sve svoje termoelektrane, koje su osnovni izvor zagađenja, a mi planiramo gradnju još šest i plus trideset rudnika, a pritom je sve to pod oznakom tajnosti i o tome ništa ne znamo. Samo znamo da je to neko isplanirao i sproveo kroz planove, a procene uticaja na životnu sredinu se tek na kraju objavljuju i izrađuju. Dakle, ono za šta se mi zalažemo je da zakon o zaštiti prirode bude iznad svega. Može i građevinarstvo i saobraćaj i razvoj i rudarenje, ali pod uslovom da nema trovanja i uništavanja životne sredine.
photo: facebook odbranimo reke stare planine
DA LI JE NEKO OD VLASTI IZAŠAO NA TEREN?
Zorana Mihajlović je potpisala na desetine smrtnih kazni za naše reke, dok je bila ministarka Ekologije i energetike, prvi od njena tri mandata, zatim je drugi put bila ministarka za Građevinarstvo saobraćaj i infrastrukturu, gde je takođe nastavila to. Dakle, tamo gde je prošla Zorana Mihajlović tamo reka više nema! Neka izađe, neka prošeta po Kopaoniku, na Jošaničku reku, pored Vlasine, da nam kaže kud’ nestadoše te reke? Tamo gde je Zorana prošla tamo prirode više nema. Oni sve to što rade, jednom rečju zove se zločin protiv prirode i ljudi koji žive neposredno od te prirode i pored te prirode. Mislim na lokalno stanovništvo, ali i na sve nas. To su ljudi koje nećete videti na mestu zločina, jer su to brutalno vidljive stvari i to nezastareva. To ne mogu da spinuju. Oni beže od toga, ali će kad tad morati da odgovaraju za sve što su uradili. Sve to što rade je farsa, prosipanje zelene magle, o nekakvoj brizi za prirodu, sa druge strane na terenu imate užase, horor, ekocid na sve strane. Ta njihova priča je čista laž i na kraju krajeva to je čisto gubljenje vremena slušanje Ane Brnabić kada priča o ekologiji, isto važi za Zoranu Mihajlović i za Vučića.
KOJE REŠENJE PREDLAŽETE DA BI SE ZAUSTAVILO GRAĐENJE MINI HIDROELEKTRANA?
Male hidroelektrane se ruše. Ako vidite šta se dešava svuda u svetu, to je koncept, koji je praistorija kada je u pitanju ta tehnologija guranja reka u cevi. Kada bi bilo izgrađeno svih 856, koliko je planirano za Srbiju, građani bi kroz račune za struju, narednih 12 godina plaćali sve to. Što je veliki zločin. Navodno oni proizvode obnovljivu energiju, tj. zelenu energiju. Dakle, male hidroelektrane ne doprinose ničemu, kada je u pitanju bilans i proizvodnja električne energije, rešenje za sve to su odavno zemlje koje brinu o svojoj prirodi i društva koje vole svoju prirodu, ljudi koji vode te zemlje i poštuju zakon su prešli na obnovljive izvore. To su svetski trendovi, to i deca znaju. Šta je sa solarnom energijom, sa biomasom, sa geotermalnom energijom. Evo ta Jošanica, sedamnaest malih hidroelektrana na Kopaoniku, u najvišem stepenu zaštite. Nestalo je 27 kilometara vodotokova pijeće vode. Na mestu gde na svakom ćošku imate geotermalni izvor, gde energija utiče ludo. Mi prvo treba da se presaberemo, da vidimo čime raspolažemo, koliko sunčanih dana imamo, koliko geotermalne energije imamo, koliko možemo da izvučemo iz biomase, plus hidroenergija. Mislim na velike hidroelektrane, koje učestvuju sa 30% od ukupne naše proizvodnje i da gasimo Kostolac i Obrenovac. Da gasimo termoelektrane, kao što rade Nemci i ceo svet, a ne da gradimo nove. Najlakše je da dovedemo Kineza, damo mu, pod nepoznatim okolnostima, da kopa ugalj, da truje ovde i da prosipamo tu mantru kako bez uglja nećemo imati da se grejemo. Naravno to je sistemski problem, koji se rešava godinama. U poslednjih 30 godina to niko nije rešavao, jer se radi o pljački. To je jedina reč koja označava sve ovo što se radilo sa prirodom za ovih proteklih 30 godina. Prelazak na obnovljive izvore ne izmišljamo mi, već samo pratimo šta rade Šveđani, Nemci, Japanci, Slovenci i ostale uređene države.
ŠTA SU DALJI PLANOVI?
Planovi su opšta pobuna na sve strane. To se već dešava. Dole u Paraćinu imate blokadu na putevima, u Studenici je blokada gradnje, u Zrenjaninu će biti protest. Osnovni fokus na Rio Tinto. Ako se desi to što su naumili, a neće se desiti, da jedan prostor koji je stabilan poljoprivredno, ljudi koji tamo proizvode, hrane pola Srbije, na mestu gde se nalazi najveći basen pijaće vode, natope sumpornom kiselinom. Onda nema potrebe više da pričamo o bilo kakvoj životnoj sredini jer je neće biti. Fokus je na Rio Tintu, o tome su se izjasnili i akademici i naučni radnici iz različitih oblasti. Na kraju krajeva ko će da iseli Slavka Kokanovića, oca petoro dece, koji proizvede milion litara mleka godišnje, u Gornjim Nedeljicama? Ko je taj policajac koji će ga iseliti odatle? Ukoliko se bude pojavila ta mehanizacija, rekao sam milion puta, blokiraćemo sve gore ka Loznici, kao što smo radili na Staroj planini.
DA LI STE NEKADA PRIPADALI NEKOJ POLITIČKOJ STRANCI I DA LI PLANIRATE DA SE KANDIDUJETE NA SLEDEĆIM IZBORIMA?
Nikad nisam bio član nijedne stranke. Mnogi su zvali za ove četiri godine, od kako je sve ovo raslo, da budem deo mnogih stranaka, ali ja nisam hteo. Moj odgovor je uvek bio da ako budemo hteli da se politički angažujemo, osnovaćemo svoju stranku. Na tome se radi, da l’ ćemo uspeti to ćemo videti. Nas niko nije učio kako se brane reke, a pogotovo kako se pravi politička stranka. Dakle mi smo ušli u ovo takoreći kao neka stihija i to nam se desilo. Ovo sve što nam se dešava, ovo zlo rešava se i menja na izborima, na mestima gde treba da se rešava, a to su skupštine i izbori. Na nama je sad ta odluka, da li da uđemo u to ili ne. Mi razmišljamo da da, a da li smo sposobni videćemo.
KAKO SE BORITE SA IZJAVAMA KOJE ČUJETE O SEBI?
Vučić nas je napadao četiri godine. U „Informeru“ su razvlačili sve nas. Između ostalog i profesora Ristića koji je objavljen sa golim pevačicama i tako osvanjavao po „Informeru“. „Informer“ je pleo po Ratku Ristiću zato što je stao u odbranu prirode, što mu je i posao. Tad se desilo da nas i opozicija napada i to dovoljno govori o tome da ljudi koji su 30 godina na vlasti imaju pogrešne stavove. Ljude koje nikada nismo viđali po terenu, sad optužuju ljude koji se pet godina razvlače po sudovima, kojima se preti, koji su odbranili svoje reke. Što se tiče Vesića, taj kada vidi drvo odmah se hvata za motornu testeru. Gde su platani na Kalemegdanu? Šta je planirano sa Košutnjakom? Da nestane pola Košutnjaka da bi se gradilo. Šta je plan na Makišu? Da grade 50 hiljada stanova i da ostane Beograd bez vode. Goran Vesić je opasan po ovaj grad, po prirodu i po društvo. Što se tiće smeća koje je ostavljeno nakon protesta, ko god bilo gde baca smeće treba da dobije kaznu od 500 evra, kao u razvijenim zemljama. Ko god da je, pa više nikada neće to uraditi. Da se to desi nikada više mu ne bi palo na pamet da baci papirić. Od papirića do veš mašina koje završavaju u rekama. Da ne pričam o velikim zagađivačima. To je samo pitanje da li postoji država ili ne. Primenite zakon i više se to neće dešavati. Ko je bacao smeće i ko je šta ostavio iza sebe, Goran Vesić je pokazao kako on brine o životnoj sredini. Nemam šta da komentarišem Gorana Vesića. Ostavili su pustoš iza sebe, a optužuju ljude bez dokaza da su ostavili đubre.
KOJI JE VAŠ KOMENTAR NA NAPAD MARIJE ALIMPIĆ?
Svi ekološki pokreti u Srbiji imaju iza sebe neki rad, ideal. Svako treba da gleda šta je uradio. Svi oni koji se bune, većina njih je govorila na našim Ekološkim protestima, a bilo ih je dvadesetak do sad. Problem je kad se pravi veliki skup, kao što je bio sad, svi hoće da govore i svi koji su govorili i dalje bi da govore. E pa ne može to tako, ne možeš da daš svima da govore. Naši protesti su poznati po tome kako dugo traju, baš zbog toga da bi svi dobili reč. Ja neću komentarisati šta drugi pričaju. Od mene nećete čuti nijednu lošu reč o bilo kome iz ekološkog pokreta.
KAKO STE REAGOVALI NA PREDLOG O ZAKONU O VODAMA?
Odmah smo ustali da se to nikako ne desi. Taj ko je smislio taj Zakon o vodama, gde će voda moći da bude predmet trgovine bilo kog lokalnog manijaka, koji može da je pakuje u cev, može da drlja po koritima, da kopa šljunak, da radi šta hoće sa vodom, da ona bude predmet trgovine. Mi smo to sprečili i znao je taj koji je taj zakon predložio, to nije zakov već bezakonje, da to neće proći i šta će se desiti ako to bude izglasano u skupštini. Tada bi sledili opšti protesti i zato je Vučić i povukao taj zakon. Ali oni neće odustati, smisliće oni ponovo neke zakone. Šta se dešava, svuda neka pobuna, ali nije ovo zakon. Ovde je zakon kategorija koja nepostoji. Ovde oni koji vladaju ovom zemljom ne vole svoju zemlju. Onaj ko voli svoju zemlju nikad joj ne bi uradio to što oni rade prirodi i ljudima koji tu žive. To rade ljudi koji su slepi od pohlepe. Biće još takvih zakona gde će oni probati da vodu i naše prirodne resurse stave na izvolte bilo kome, kao i do sad što su radili, ali mi ćemo biti konkretni kao i do sad, a to je opšta pobuna. U jednom trenutku ćemo podići celu Srbiju, da znaju šta tražimo. Zakon o zaštiti prirode je pre svega i to je naš glavni cilj!
Autor: Teodora Kijanović
