Siniša Todorović: “Ono što srpski narod i srpsko društvo može da ujedini jeste sabornost oko temeljnih srpskih tradicija i strateških nacionalnih i državnih ciljeva”

Siniša Todorović,  predsednik Narodne alternative je odgovarao na pitanja o ekološkim protestima, Kosovu, opoziciji,  novinarima,  dolasku Angele Merkel u Srbiju kao i o  Evropskoj uniji.

Koje je Vaše mišljenje o ekološkim protestima i njihovim organizatorima?

Ekološki problemi u našoj zemlji su veoma izraženi i poprimaju sve drastičnije razmere. U mnogim regionima Srbije svedočimo procesima uništavanja životne sredine, a najavljena eksploatacija litijuma alarmira i one građane koji zaštiti životne sredine do sada nisu poklanjali dužnu pažnju. Otuda je njihova prirodna reakcija  pokretanje različitih ekoloških inicijativa i organizovanje protesta protiv odgovornih institucija naše zemlje i njihovih nosioca. Iskazivanje opravdanog bunta u organizaciji ekoloških udruženja je važan iskorak u buđenju ekološke svesti građana, ali i upozorenje donosiocima antiekoloških odluka da neće uspeti u naumu zagađenja životne sredine, zarad profita i političkih interesa. Ono što može da izazove rezervu  prema narečenim protestima jeste što su pojedini politički akteri pokušali da na istima ostvare sebični politički interes.  Zelena agenda može i treba da bude deo političkog programa svake stranke, a na nestranačkim ekološkim protestima političari nemaju šta da traže, sem u publici.

 

 Kako komentarišete dolazak kancelarke  Angele Merkel u Srbiju?

 

Poseta odlazećeg nemačkog kancelara Srbiji i regionu ima važan simbolički i praktični karakter. Naime, poseta u fazi završavanja mandata svedoči o tome da je Srbiji i regionu poklonila dužnu pažnju, te da se nalazimo u zoni nemačkih interesa. U praktičnom smislu, poseta kancelarke Merkel ima za rezultat potvrđivanje nemačke podrške stabilokratskom srpskom režimu koji sve vreme svog mandata prilježno radi na ostvarivanju nemačkih ekonomskih i geopolitičkih interesa u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Mnoštvo je argumenata u prilog tvrdnjama da je gospođa Merkel doprinela dolasku na vlast nosioca aktuelnog režima, kao i njegovom održanju na vlasti. Nepoštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta  Srbije od strane Nemačke, nedvosmisleno potvrđuje njene kolonijalne namere, koje ostvaruje preko sebi potčinjenog autokratskog režima u Srbiji. Za Nemačku je Srbija važno geostrateško područje, tržište jeftine radne snage, basen nedostajućih kadrova za nemačku privredu i osa okupljanja zemalja koje Nemačka  i veći deo zemalja Evropske unije ne vide kao partnere i članice EU. Osim toga, neodgovorna i opasna migrantska politika našeg državnog vođstva je očigledno pod neposrednom pažnjom i uticajem nemačkog državnog rukovodstva.

 

Kako komentarišete sadašnju situaciju na Kosovu?  

 

Situacija na Kosovu i Metohiji je složena i teška, ne samo u svetlu aktuelnih dešavanja, nego i inače. Nepoštovanje Rezolucije 1244 SB UN, od strane većeg dela međunarodne zajednice na zapadnom delu političke hemisfere, dovela je do faktičke okupacije  južne srpske pokrajine. Naime, SB UN je navedenom rezolucijom potvrdio teritorijalni integritet Srbije, a KiM je pod civilnom i vojnom kontrolom UN. Prištinske vlasti su po međunarodnim pravu predviđene kao privremeni organi uprave. Međutim, zbog puzajućeg priznavanja secesije naše južne pokrajine od strane srpskih vlasti, a naročito od strane aktuelnog srpskog režima, koji je ukinuo sve institucije Srbije na severu Kosova i Metohije i u nadležnost Prištine predao gotovo sve što se moglo predati, imamo veoma tešku situaciju na terenu i praktično prihvatanje stvarnosti koju su nametnuli separatisti u sadejstvu sa svojim pokroviteljima. Niz štetnih sporazuma koje je potpisala aktuelna vlast Srbije u prethodnih nekoliko godina, od Briselskog do Vašingtonskog sporazuma, kao i širenja defetizma u narodu o nemogućnosti faktičke reintegracije Kosova i Metohije u ustavno – pravni poredak Srbije, dovelo je do sumnje u namere i sposobnost aktuelne vlasti da  rešava  kosmetsko pitanje u srpskom nacionalnom i državnom interesu. Aktuelna dešavanja su izazvali šiptarski separatisti, izvesno uz podršku svojih zapadnih pokrovitelja, ali i štetočinski sporazumi koje je potpisao nosilac srpskog režima. Očekujem da će se nastaviti dijalog u Briselu i doći  do deeskalacije napetosti. Pregovori koji se vode pod pokroviteljstvom EU nedvosmisleno vode ka priznavanju nezavisnosti KiM, putem  pravnoobavezujućeg sporazuma, a o čemu je govorio i posrednik u dijalogu, gospodin Lajčak. Praksa je pokazala da svako podizanje nacionalne retorike kod predsednika Srbije u pozadini ima njegov rad na slabljenju srpskih nacionalnih i državnih pozicija. Zbog toga, između ostalog, politički zapad toleriše ukidanje postulata parlamentarne demokratije od strane vlasti u Srbiji i njenog vođe. Ono što je važno naglasiti jeste neophodnost budnosti svih zdravih srpskih narodnih snaga, koje bi se suprotstavile pokušaju konačne predaje južne srpske pokrajine.

 

Da li Srbija ima budućnost u Evropskoj uniji? Da li smo joj sve bliže ili sve dalje?

Ne vidim budućnost Srbije u Evropskoj uniji, kako zbog mogućnosti jasnog zaključivanja da nas sama EU ne vidi u svom članstvu, tako i zbog činjenice da je integracija Srbije u EU suprotstavljena našim bazičnim nacionalnim i državnim interesima. Pre svega, to bi značilo Srbiju u EU bez Kosova i Metohije. Od naročite važnosti je izrada srpskog nacionalnog programa, kojim bi se opredelili najvažniji nacionalni i državni interesi i trasirali strateški pravci razvoja Srbije. Smatram da bi politička i vojna neutralnost Srbije bio najodgovorniji izraz državne politike. Verujem da ovaj stav podržava većina građana Srbije, te je neophodno razvijanje političke alternative koja bi artikulisala političko mišljenje većine u narodu.

 

Da li novinari zaista mogu biti nezavisni u Srbiji? Čemu podela novinara na „Vučićeve“ ili „Đilasove“? Da li je to zaista tako?

Svaki čovek bira da li će biti nezavisan u svom mišljenju i postupanju. Svaki novinar odlučuje da li će biti profesionalan, objektivan i nezavisan ili će da bude propagandista određene političke opcije. Što se tiče medija i njihove uređivačke politike, ona zavisi od različitih uticaja, nadasve od političkih i finansijskih. Svedočimo da su svi mediji s nacionalnom frekvencijom u službi vladajućeg režima, a pogotovo vodeće stranke u vlasti. Ostali mediji, sem malobrojnih malih medija, prema kriterijumu obuhvata medijskih konzumenata, rade za interese određenih politika i političkih aktera. Ono što je vrlo simptomatično jeste činjenica da nove političke opcije, pogotovo sa izraženim srpskim stanovištem, nemaju prostora na većini medija, bez obzira za koje političke aktere se vezuju ti mediji.

 

Da li postoji mogućnost da se opozicija ujedini u jednu ili dve kolone? Šta mislite o podeli u opoziciji na „pravu“ opoziciju i onu koja to nije?

 

Na mogućnost udruživanja opozicionih aktera utiču brojni faktori. Naime, prirodno političko okupljanje bilo bi oko vrednosti i programa. Međutim, u uslovima autokratije, sasvim je osnovano okupljanje u najširi mogući politički front koji bi kao osnovni politički cilj imao uspostavljanje demokratskog poretka. Potom bi usledilo takmičenje političkim idejama i kadrovima, na slobodnim i poštenim izborima. Za ovaj poduhvat je potrebna politička zrelost i odgovornost, a toga manjka na našoj političkoj sceni. Otuda, očekujem već sada političko udruživanje na bazi političkih programa, ne i široko okupljanje na opozicionom političkom spektru. Svi opozicioni akteri koji su na bilo koji način, i na bilo kom nivou vlasti, u sprezi sa autokratskom vlašću, ne mogu da se svrstaju u istinsku opoziciju. Građani Srbije mogu da procene ko svojim delovanjem doprinosi opstanku aktuelnog režima, a ko su iskreni borci za političke promene u našoj zemlji.

 

Vaše mišljenje o izborima u Srbiji? Da li će biti uslova da se izađe na izbore koji će biti sledeće godine? 

 

Mi već godinama nemamo iole fer, demokratske i slobodne izbore. Ukidanje slobode medija, suspendovanje parlamentarizma i ukidanje demokratskog poretka je naša politička stvarnost. Svedočimo autokratiji koja ima sve više elemenata diktature. Različite forme pritisaka na birače, klijentelizam,  politička korupcija i besomučna propaganda sa monopolisanih medija s nacionalnom frekvencijom, onemogućava održavanje izbora koji bi ispunili minimum demokratskih uslova. Mi nismo nikada uspostavili pun demokratski poredak, a aktuelna vlast je ukinula i ono parlamentarne demokratije koju smo imali. Vidimo da ni medijacija evroparlamentaraca nije dovela do suštinskog napretka u poboljšanju izbornih uslova, kao ni dijalog vlasti i opozicije. Nisam iznenađen, jer kompradorska elita oličena u šefu stabilokratskog režima isporučuje kolonijalnim centrima moći sve ono što ovi zahtevaju. Zauzvrat, tolerišu autokratiju i pojačanu patriotsku retoriku koja je sračunata na obmanjivanje srpskih birača. Smatram da se pritisak na vlast preko svenarodnog bunta nameće kao jedino rešenje koje bi dovelo do uspostavljanja demokratskih izbornih standarda. Nažalost, mislim da to sada nije tema na političkim razgovorima u opoziciji i da će naredni izbori biti održani u gotovo nepromenjenim izbornim uslovima.

 

Godinama je društvo podeljeno u Srbiji i to je veliki problem. Šta je to što može ujediniti Srbe? 

 

Podele u srpskom društvu imaju mnogo duže trajanje. Menjaju oblik i intenzitet, ali i poprimaju nove sadržaje. Svako udaljavanje od duhovnih i moralnih  vrednosti, otvara prostor za nove podele ili produbljivanje postojećih. Ono što srpski narod i srpsko društvo može da ujedini jeste sabornost oko temeljnih srpskih tradicija i strateških nacionalnih i državnih ciljeva. Sabornost srpskog naroda oko svetosavskih vrednosti i afirmacija srpskog kulturnog obrasca, mogu proizvesti neophodan nivo zajedništva koje bi obezbedilo izvesnost u ostvarivanju dobre budućnosti srpskog naroda. Demokratizacija društva, izgradnja snažne  institucionalne infrastrukture, izgradnja efikasne i racionalne države, uspostavljanje pravednog društva, jedinstvo o delovanju sa pozicija srpskog stanovišta, predstavljaju političke elemente u procesu postizanja kohezije srpskog društva.

 

Autor: Aleksandra Lazić