Sve nam se češće u vremenu u kojem živimo imputiraju obrasci ponašanja koji se vrlo brzo šire kao opšteprihvaćeni i taložimo ih pod termin „novog normalnog“. Jedan od njih tiče se vremena koje u toku dana provodimo onlajn. U skladu sa time, preporučuje se i vrlo često usvaja nekakav izazov o digitalnoj detoksikaciji, u čemu, na prvi pogled, zaista nema ničeg spornog.
Sporno je, međutim, to što nam onlajn svet u vremenu u kojem živimo evidentno ne služi samo za zabavu, već čini preko 50% neophodnih stavki za svakodnevno življenje: opšte informacije o vremenskoj prognozi, stanju u gradu, saobraćaju, prevozu, transportu, komunikacija, učenje i tako dalje.
S tim u vezi, zabava zauzima tek onaj mali, gotovo neprimetni deo pored svega ostalog zbog čega smatram da digitalni detoks nije opcija, ukoliko se odnosi na sve čime nas digitalni svet snabdeva i hrani.
Tačno je, međutim, da globalno previše vremena provodimo skrolovanjem po društvenim mrežama. Tačno je, ako mene pitate, i to da smo se umrežili toliko da znamo mnogo više jedni o drugima nego što je to ikada bio slučaj. Ali, tačno je i to da iz digitalnog možemo izvući i maksimum. Nikada nam ranije nije bilo dostupno da toliko toga vidimo, čujemo, saznamo i naučimo iz svoje fotelje.
Činjenica je da od svakoga od nas ponaosob zavisi koje ćemo informacije konzumirati i u kom obliku. Činjenica je i da mnogima od nas zaista jeste neophodna detoksikacija, ali od pogrešnih, koje nas na bilo koji način koče u procesu napredovanja.
Meru i pravi izbor smatram jedinim što nam može poslužiti kao orijentir. Zato se, za početak, pre nego što uplovite u izazov digitalne detoksikacije, zapitajte: Da li mi ovo služi? Da li me nečemu uči? Da li mi doprinosi ili gubim vreme? Šta iz ovoga mogu da naučim? Da li ovo mogu da primenim na svoj svakodnevni život?
I ne bojte se robovanja, jer granica uvek postoji. Ali ona individualna.
U vremenu u kojem živimo ne možemo okrenuti leđa stvarima koje nas okružuju i tehnologiji koja nam, ako je koristimo na ispravan način, potpuno sigurno olakšava život.
Autor: Emilija Milovanović
