Ekološki protesti su postali sve učestalija pojava na ulicama našeg glavnog grada. Shodno tome, može se zaključiti da nam vreme curi i da nemamo prostora za odlaganje. Ustani i probudi se! Izbori se za ono što ti pripada, za ono što je tvoje. Čist vazduh i čista životna sredina – najbitniji su elementi za život svakog živog bića.
Reči Svetlane Cece Bojković nas teraju da se zapitamo kuda sve ovo ide i šta će ostati od Srbije na kraju: „U šta se mi pretvaramo, zapravo u jednu deponiju u kojoj će naši životi biti ugroženi, naše zdravlje i naše potomstvo.“ Sa ovim rečima je započela svoje obraćanje i dala jasnu sliku i poruku okupljenim građanima.
photo:printscreen
Dva velika ekološka protesta su iza nas. Prvi, je organizovan 4. septembra i njegova tema je bila zagađenje vazduha. Slogani te šetnje su bili „Za Srbiju bez smoga“ i „Gušite nas“. Nedelju dana kasnije, 11. septembra, održan je još jedan u nizu protesta protiv mini hidroelektrana i izgradnje rudnika litijuma, tačnije kompanije Rio Tinto. U organizaciji je učestvovalo desetak ekoloških organizacija, među kojima su bili Pokret „Odbranimo reke Stare planine“ na čelu sa Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, zatim dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, Dragan Đorđević, doktor hemijskih nauka, kao i mnogi drugi. Na protestu su prisustvovali i Radomir Lazović, iz inicijative „Ne davimo Beograd“, kao i Nenad Zelenović predsednik organizacije „Zajedno za Srbiju“. Podršku su im pružili i četrdesetak drugih ekoloških organizacija, kao i mnoge poznate ličnosti poput Svetlane Cece Bojković, Anite Mančić, Petra Božovića, Ljubivoja Ršumovića, Zorana Krstića Caneta, ali i stanovnika ugroženih mesta.
„To nije kozmetika, to je nasušna čovekova potreba i suština našeg postojanja, kakvu ćemo vodu piti, kakav vazduh disati, iz koje ćemo zemlje plodove jesti.“ Ovo su reči naše proslavljene glumice Svetlane Cece Bojković, koja je vidno potresena stanjem u našoj državi.
Tema ovih protesta je ono što pogađa sve nas, ono bez čega nije moguć život, a to su VODA i VAZDUH!
Poslovanje multinacionalne kompanije Rio Tinto koja je stoprocentni vlasnik projekta Jadar u Zapadnoj Srbiji. Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude, Jadar je rangiran kao jedno od najznačajnijih ležišta litijuma na svetu. Iskopavanjem ove rude trajno bi se ugrozila i uništila životna sredina. Rio Tino seje smrt! Pomenuta kompanija ostavlja pustoš iza sebe, gde god da se pojavi.
Iako ističu, kako narod nije obavešten o njihovom tačnom planu, svi mi smo svesni da to ne može biti ništa dobro. Prostrana zelenila koja nas okružuju, šume i livade, neće postojati ako dođe Rio Tinto. Na protestu su bili meštani lozničkih, požeških, kragujevačkih, gornjemilanovačkih sela, u kojima se priprema gradnja rudnika i bušenja radi istraživanja litijuma. Lozničani su jasni, neće dozvoliti izgradnju rudnika. Životi dece su im najbitniji.
Sa druge strane Zrenjaninci su organizovali „Marš za vodu“, gde su tražili čistu i higijenski ispravnu vodu u domaćinstvima. Uprvo je ovo najveći problem, manjak pijaće vode. Narod ostaje bez osnovnog prirodnog resursa, koji je neophodan za život.
„Letos sam video genocid nad zlatnim borom, kada su prekrasne gospođice bezosećajno sečene usred Zlatibora gde su ti borovi najbrojniji, da bi neko pravio zgrade i to zgrade za prodaju stanova.“, potresne su reči Petra Božović. On, kao i svi mi, je zabrinut dokle će novac biti bitniji od našeg zdravlja.
Pitanja je mnogo, a rešenje je jedno! Zaštitimo svoju prirodu i ona će nam vrtiti sve duplo.
„Vučiću i ti možeš da spaseš Srbiju sa ove dve reči „NEMA RUDNIKA““, ovo je slogan sa jednog od plakata.
Problem koji postoji je nejedinstvo ekoloških organizacija. Svi se bore za isti cilj, ali njihova nekompatibilnost ih koči u brzom rešavanju problema. Večiti rivalitet između vlasti, opozicije i običnih građana koji se bore za svoja prava dovodi do mnogih nesporazuma i optužbi. Poslednji od problema koji se pojavio je napad aktivistkinje Marije Alimpić, iz organizacije „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“, na Aleksandra Jovanovića Ćutu, iz organizacije „Odbranimo reke Stare planine“. Kako ističe smatra da on sve radi iz lične koristi i da bi jednog dana ušao u politiku, a da ovim protestima zavarava narod. Na pomenute navode Ćuta nije hteo da daje komentar. Svojim delima i rezultatima na terenu pokazao je sasvim dovoljno.
Autor: Teodora KIjanović
