Kada mladi ljudi završe srednju školu prelaze na novu lestvicu školovanja, fakultet. Osim toga više nisu deca prelaze u svet odraslih ljudi. Studiranje je za svakog studenta izazov na drugačiji način. Na prvi pogled jedna avantura, gde treba samo da se uči i uživa u svojoj mladosti se može pretvoriti u jednu veliku borbu gde neki i odustanu. U toku studija dolazi i do aksioznosti i depresije. Ono što je odmah najvažnije napomenuti je da student prepozna svoj problem i suoči se sa njim i potraži pomoć. Kako bi se izašlo iz ove situacije pre svega je najvažnije priznati da problem postoji. Onda gledati kako da se na najbolji način reši. Ako student ne može sam da se suoči sa tim problemom treba da potraži pomoć od stručnog lica. Nije sramota potražiti stručnu pomoć, treba promeniti pogled na psihoterapiju. Psihičko zdravlje mnogo utiče I na fizičko. Srećna osoba je u svakom smislu zdrava osoba.
Uzrok
Sam odabir fakulteta može dovesti do toga da studiranje se pretvori u jednu veliku muku. Često mladi ljudi ne žele nastaviti školovanje, ali roditelji koji iz najbolje namere žele da im obezbedi mnogo bolji život nego oni koji imaju odluče umesto svoje dece da treba da imaju visoko obrazovanje. Tada učenje postaje mnogo teže i sve što ide uz to. Onda odabir za koje zanimanje će učiti često ne zavisi od njih samih, tako budu prinuđeni da uče nešto što ne vole. To stvara frustraciju, nelagodu i joć veće odbijanje prema predmetima koje treba da polažu. Srednja škola i fakultet su dve različite stvari. Navikavanje da predavanja, ispite, da oni moraju sve sami da se snalaze je veoma teško. Sve zavisi od njih. Kada dođu ispiti imaju problem kako da ih organizuju. Dešava se situacija kada uzmu previše ispita za polaganje, što dovodi do straha od neuspeha, još loše organizacije, pa čak i aksioznosti. Posle neuspelih rokova dolazi i do depesije. Odlazak od porodice, u drugi grad nije lak. Pošto više nisu deca, već odrasli ljudi koji moraju da brinu sami o sebi. Tu dolaze i cimeri koji često znaju biti problematični. Veliki grad za jednu mladu osobu iz malog mesta zna biti veliki problem. Dok sve nauči, dok se ne snađe zna da prođe dosta vremena. Treba da se pronađu u njemu, da se osete kao deo njega i nađu nove prijatelje sa kojim mogu podeliti sve ono dobro i loše. Ono što je kod većine studenata problem su finansije. Veliki pritisak je ako nisu na budzetu, da postugnu budez, ako jesu onda kako da ostanu. Dok spremaju ispite neprestano su opsednuti o tome da li će postići dovoljno poena, položiti dovoljno ispita. To im samo odmaže i dovodi do jednog lošeg stanja. Roditeljska očeivanja mogu biti veoma velika, pogotovu ako je dete bili izvanredno u srednjoj školi. Iz najbolje namere im govore kako sve imaju, samo da uče, što im bude još veći pritisak. Današnje stanje dodatno otežavanja studiranje. Pandemija je učinila svima život neizvesnim, tako I student ne znaju kada će ići na fakultet, kako će imati predavanja, još manje kako će polagati ispite. Tako da je prilagođavanje studiranje je još kompleksnije i komplikovanije.
Kako se manifestuje?
Sve to zna polako da se odigra. U početku prvo student zna da bude jako ushićen i srećan. Da jedva iščekuje preseljenje u drugi grad, gde će živeti sa svojim prijteljima. Bude im drago što nemaju časove nego predavanja. Srećno su što će upoznati sve novo što ih očekuje. Kada sve to ne bude kako su očekivali počinje da se javlja strah i smanjuje se samopouzdanje. To je početak problema. Počinje da im nedostaje sve što je su imali u svom gradu, kod kuće. Kako prolazi vreme, obaveze budu sve veće, nepostizanje i nagomilovanje gradiva koje ne mogu savladati se povećava i to dovodi do aksioznosti. To nije neki konkretan strah, to je nelogičan izuzetno tezak osećaj koji obuzema ceo telo i zaustavlja dah. Aksioznost koja se povećava može dovesti do napada panike. Pojedini studenti se povlače u sebe, izbegavaju u druge, gube se u svojim mislima gde ništa ne mogu uspeti. Povlačenjemem u sebe zna dovesti do depresije, koja se može različito manifistovasti. Neki gube apatet, ne izlaze iz sobe, izbegavaju predavanja, često i ispite, ili odlaze nespremni i padaju, i to se ponavlja. Kada odu kući često ne mogu ni da se vrati u mesto gde studiraju. Ima i drugih načina ispoljavanja depresije, ali mnogo je važno da se suoče sa samim sobom i priznaju da imaju problem.
Rešenje problema
Ako je problem isuviše otišao predaleko treba se obratiti psihijatru ili psilogu. Ono što prvo treba uraditi priznati ono što im se dešava. Čak i kada imaju sve uslove i nisu se snašli da nije sramota da im je teško i da samo treba da nađu naćin kako da prevaziđu. Prvo ne treba razmišljati mnogo unapred, svaki dan treba iskoristititi najbolje moguće. Dan po dan, lekcija po lekcija. Treba se obratiti starijim studentima koji će im dati savete kako šta da prevaziđu, gde da se raspitaju, kako sebi da olašaju. Onda nikako dok uče ne smeju misli o poenima i budzetu, nego samo o tom gradivu koje treda da nauče. Fakultet nikako ne može biti ceo njhov život. Treba da imaju neki hobi, da izlaze, da šetaju, da uživaju sa priajteljima gde će se opustiti. Da imaju drugove kojima se mogu poveriti kada im je veoma teško. Čitanje knjiga, gledanje filmova, odlazak u bioskop, fizička aktivnost može mnnogo pomoći. Dobro organizacija rešava mnogo posla. Prvo polagati teže ispite, onda lakše. Čovek kada je mlad ima sve mogućnosti, ceo svet im je pred nogama, ali treba ići polako i sigurno i doći će svako do svog cilja. Nije važno koliko čovek padne, već koliko može da ustane i nastavi dalje.
Autor:Aleksandra Lazić
