Da li je došlo vreme da Lukašenko ispuni svoja obećanja Putinu?

Politika

Nedavno održani sastanak između predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka doveo je do rasprave o mogućem ujedinjenju Rusije i Belorusije.  Iako je puna integracija preskupa za Kremlj, Moskva vrši pritisak na Belorusiju slično kao u ruskim regionima, a u protekloj godini zavisnost Minska od Rusije se povećala.

  1. maja, Putin je bio domaćin Lukašenku u Sočiju, pet dana nakoj što su beloruske vlasti spustile avion kako bi uhvatile novinara Romana Protaševića u incidentu koji sz lideri Evrope nazvali „državnom otmicom aviona“.

Predsednici su razgovarali 5 sati, ali je jako malo informacija otkriveno javnosi zapravo. Jedna od poznatih informacija je da je Moskva pristala da da 500 miliona dolara druge tranše zajma od milijardu i po dolara koji je Rusija ponudila Belorusiji prošle godine i da pomogne  beloruskoj aviokompaniji “Belavij”, dok je Minsk pristao da pokrene letove do Krima.

Nekoliko dana nakon sastanka, Vladimir Makej, beloruski ministar spoljnih poslova, dao je intervju “Komersantu”, u kojem je izneo gde stoje Rusija i Belorusija na planu integracije dve zemlje – procesa koji je počeo još 1999. pod Borisom Jeljcinom. Sa integracijom koja se razvukla tokom dve decenije, nije iznenađujuće što samit 28. maja između Putina i Lukašenka nije doneo do velikih pomaka.

Harmonizacija carinskih i poreskih zakona kao i spajanje beloruskog i ruskog energetskog tržišta predstavljaju dve ključne stavke tog plana. Jedna od glavnih prepreka u ovoj situaciji jeste “tajming”. Predsednik Aleksandar Lukašenko hoće prvo niže energetske cene, u zamenu za kasniju predaju kontrole nad porezima, dok sa druge strane Putin hoće obrnuto.

Prema Makeju simbolična I politički komplikovana pitanja poput zajedničke valute ili načina glasanja na izborima u drugoj zemlji nisu bila deo ovih preovora.

Iako razlike u poreskim stopama i fiskalnim strukturama dve zemlje otežavaju pravilnu procenu, Belorusija bi verovatno završila na subvencijama iz ruskog federalnog budžera prosto zato što su redistribucija naftne i gasne rente suštinski mehanizam ruskog budžetnog sistema, a Belorusija nema skoro ništa od toga.

Beloruski BDP otprilike odgovara onom osrednjeg ruskog regiona), dok je Krim izjednačen sa najsiromašnijim ruskim regionima.

Za razliku od Krima, prosečne penzije u Rusiji i Belorusiji su otprilike na istom nivou, kao i plate za javne službenike. Suština je u tome da “uzimanje” Belorusije neće n abilo koji način uništiti Rusiju, ali će biti jako skupo I sa malo jasnih koristi za Kremlj.

Rusija je najveći investitor u Belorusiju, sa procenjenom težinom od preko 50, moguće čak i 60 odsto, ako se računaju investicije preko fantomskih kompanije registrovanih u drugim jurisdikcijama. Statistička kancelarija u Belorusiji procenjuje da su ruske investicije samo u 2019. iznosile 2,87 milijardi dolara.

Integracije Rusije I Belorusije omogućiće smanjenje protestnih raspoženja sa jedne strane, a sa druge, formalizovanje položaja građana lojalnih vlastima.

Sprovođenje takve integracije moguće je ako se izvrši velika politička reforma, koja predviđa stvaranje dvostranačkog centrističkog sistema sa uslovnom desnicom („Jedinstvena Rusija“) i levim centrom, koji akumulira belorusko biračko telo. Istovremeno, biće neophodno izgraditi efikasniji, transparentniji politički sistem koji predstavlja sve grupe stanovništva, uključujući i novu, ujedinjenjem sa Belorusijom.

 

Autor: Anđela Golijanin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *