Jedan od osnivača „Vremena“, novinar Miloš Vasić, posle duge i teške bolesti, preminuo je danas u Beogradu u 75. godini života.
Novinarstvom se bavio od 1969. godine. Pre dolaska u „Vreme“, proveo je 15 godina radeći u „Nedeljniku“ koji je napustio zbog pritisaka režima Slobodana Miloševića. 1990. godine prihvata ideju Srđe Popovića i osniva nedeljnik Vreme.
„I tako krenemo da se skupljamo. Okupljali smo se najmanje jednom nedeljno kod Srđe Popovića u kancelariji. Bilo nas je tu raznih, Jug Grizelj, Hari Štajner, Jurka Gustinčić, Ratko Bošković, Zoran Jeličić, Lazar Stojanović… (…) Onda sam ja nabavio čitavu gomilu knjiga o tome kako se osnivaju nove novine, sve iščitao i objašnjavam ljudima da treba da počnemo da pravimo broj od minus 15, pa da stignemo polako, što bi rekao Umberto Eko, do nultog broja. Taman smo lepo krenuli da konstruišemo i stvaramo, istina manje likovno, više sadržinski, i kada smo bili na minus trećem broju, Milošević raspiše izbore. Nismo imali kud nego da 29. oktobra izletimo sa prvim brojem“, ispričao je Vasić prošle godine prilikom proslave 30 godina od postojanja časopisa Vreme.
Tokom tri decenije rada u „Vremenu“,, Vasić je obuhvatio sve važne teme koje su se izdešavale u našoj zemlji: od demonstracija 9. marta 1991, preko rata u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu…
Postavio je ozbiljne standard u istraživačkom novinarstvu svojim tekstovima, od kojih se najviše ističe tekst o atentatu na premijera Srbije Zorana Đinđića i tekst o operaciji “Sablja” koja je odmah nakon toga usledila.
Vasić je tekstove iz tog perioda uzeo kao osnovu za knjigu „Atentat na Zorana“, a donela mu je gotovo sve bitne novinarske nagrade u Srbiji.
Kao novinar, imao je oštar I vrlo prepoznatljiv stil, ali kao kolega, kako kažu, bio je sve suprotno od toga, blag I poput roditelja mudar savetnik I nežan kritičar I onaj od koga sus vi iz redakcije učili.
Vreme komemoracije i sahrane Miloša Vasića biće naknadno saopšteni.
Autor: Anđela Golijanin
