Heterija je tajno udruženje grčkih patriota osnovano 1814. godine u Odesi sa ciljem organizovanja ustanka za oslobođenje od Osmanskog carstva.Pokret je na svome početku imao cilj da se obnovi Vizantija. Među Srbima imao je svoje pristalice. Jedna srpska organizacija nalazila se u Nišu, gde su bili 1821. godine pohapšeni i javno obešeni. Najpoznatiji među obešenim je bio Vladika Milentije.
Ipak prekopotrebni mir u Srbiji je bio krhak. Spremala se nova bura koja će odneti živote i Huršid paše i vladike Milentija. Ova dogadjanja je najavio niko drugi nego slavni Karadjordje koji je 1813. proteran iz Srbije.
Ćorović piše: „U Besarabiji Karađorđe beše došao u vezu sa pretstavnicima tajnog nacionalnog grčkog društva, „Heterije“, čiji je cilj bio najpre obnova stare Vizantije, a posle oslobođenje svih hrišćana u Turskoj Carevini i obrazovanje federacije hrišćanskih naroda na Balkanu sa grčkom hegemonijom. Grčki naučenjak M. Laskaris utvrdio je, da Karađorđe i ranije, još u Srbiji, imao veza sa grčkim lokalnim pokretima, i da je bio poznat u krugovima njihovih rodoljuba. Karađorđa je upoznao s grčkim planovima heterista Đorđe Olimpija, zvani kapetan Jorgać. On je tajno uveo Karađorđa u Galati kod Jaša u kuću princa Konstantina Ipsilantija, gde je bio primljen za člana Heterije i gde je položio zakletvu da će raditi na oslobođenju hrišćana. Heteristi su mnogo polagali na Karađorđa kao bivšeg šefa jedne revolucije i radi glasa koji je bio stekao i u Srbiji i na Balkanu. Zbog toga oni pomažu bivšeg Vožda da se vrati u Srbiju, gde bi mogao povesti narod u novu borbu. Njihov čovek, zamenik ruskog konzula u Jašu, dao mu je novac i pasoš na ime ruskog plemića Mihaila od Leonarda, da ide tobože na lečenje u Mehadiju. S Karađorđem, koji se prerušio i dao obojiti svoje već posedele kose i brkove, išao je Jorgać, jedan Grk i Voždov pisar Naum. Na putu, u Novoj Palanci, oni zamoliše da preću u lađu i putuju vodom, što im mesne vlasti dozvoliše ne znajući s kim imaju posla. Kad su se već dočepali lađe, Karađorđe i Naum, nije im bilo teško naći načina da pristanu uz srpsku obalu, 28. juna 1817.“
Saznavši za ove planove knez Miloš Obrenović naredjuje njegovo ubistvo koje je izvršeno 13. jula iste godine. Miloš je tako sprečio po njegovom mišljenju novo, bezizgledno krvoproliće.
Ipak, Heterija ne prekida svoje planove o svebalkanskom ustanku zbog Karadjordjeve smrti. Na samoj granici Miloševe Srbije, u Nišu, vladika Milentije, posrednik u pregovorima iz 1815. predvodi tajnu podružnicu Heterije sa oko 200 pripadnika spremnih za organizaciju rata za obnovu Vizantije.
Nakon odlaska Marašlije za Beograd u Nišu ostaje Ali paša. Neobično je da je i sam niški paša saradjivao sa vladikom i njegovom tajnom organizacijom. Ovaj veliki ogranak Heterije šalje svog predstavnika u Carigrad koji je 3 meseca proveo u Patrijaršiji pripremajući ustanak. Plan Heterije je bio simultani ustanak u Vlaškoj, Moldaviji, Grčkoj a kasnije i ostalim pravoslavnim zemljama u evropskoj Turskoj koji bi vodio oslobodjenju.
Porta 1821. saznaje za plan. Brojna Turska vojska je razaslata u sve delove carstva. U Vlaškoj i Moldaviji izbija planirani ustanak koji se nakon progona uticajnih grčkih bojara smiruje. Medjutim, rat za oslobodjenje se nastavlja u Grčkoj uz pomoć evropskih sila i rezultira njenom nezavisnošću nakon 8 krvavih godina. Heterija je u svojim namerama samo delimično uspela. Stvorena je slobodna Grčka ali nije obnovljena Vizantija.
U Nišu je ustanak otkriven i sprečen. Vladika Milentije i njegovi saradnici uključujući i Ali pašu su obešeni. Dvomesečnu istragu je sproveo izvesni Husein paša. On šalje izveštaj Marašliji 21. juna 1821.
Heterija je došla glave i Huršid paši. Huršid nakon ličnog neuspeha u Srbiji biva premešten na Peloponez kojim je upravljao par godina. U njegovom odsustvu, marta 1821. godine, Heterija na Peloponezu pokreće rat za nezavisnost Grčke. Posle neuspelih pokušaja da umiri Grke, Huršid paša, graditelj stravične Ćele kule, izvršava samoubistvo 30. novembra 1822. godine.
Autor: Dragana Petković
