Vladimir Vlado Šipčić je bio srpski četnički komandant, koji je ostao upamćen kao poslednji preostali aktivni četnik iz Drugog svetskog rata.
Rođen je 12. maja 1924. godine na Durmitoru u selu Mala Crna Gora, koje je u to vreme pripadalo Plužinama, gde i danas žive Šipčići, koji vode poreklo od maleševskog velikog vojvode iz 13. veka. Sa svojih 17 godina bio jedan od najboljih i najmlađi boraca Fočanske četničke brigade. Tokom rata je branio srpski narod od ustaša na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne. Njegovi podvizi su bili legendarni u tom kraju.
Kada su Nemačka i Italija zajedno sa svojim saveznicima 6. aprila 1941. napali Kraljevinu Jugoslaviju, on nije oklevao, već se isti dan prijavio dobrovoljno u kasarnu, u Pljevljima, gde je bio pripadnik brdske pešadije i bio je u to vreme raspoređen oko Foče.
Prvo je stupio u partizane i učestvovao je u Trinaestojulskom ustanku, koji je podignut sredinom jula 1941. kada su kvinsliške snage u Crnoj Gori proglasile nezavisnost pod italijanskim patronatom. Tada se podigao ustanak, koji je doprineo da se skoro čitava Crna Gora oslobodi od okupatora, ali samo na kratko, jer je već u avgustu 1941. okupatorima stiglo veliko pojačanje. Vlado je pre rata gajio simpatije prema komunizmu ali se ubrzo razočarao i odlučio da ih napusti.
Vlado je po nekim verzijama ubijen u planini, a po drugima je ubijen na železničkoj stanici 29. jula 1957. dok je sa svojom verenicom Anom pokušavao navodno da pobegne iz Jugoslavije u Francusku. Zvanična smrt nikad nije potvrđena pa se u njegovom kraju veruje da je možda uspeo pobeći. UDBA je organizovala veliku poteru za Šipčićem, a otkrivena je i pećina u kojoj se skrivao nakon što ga je rođak odao. Udbaši su opkolili skrovište sa svih strana, u razmeni vatre je stradalo nekoliko udbaša i četnika, a sam Vlado je uspeo da se izvuče skočivši u Drinu sa velike visine. Ovaj događaj je fotografijom ovekovečio jedan pripadnik Udbe koji je nosio fotoaparat, a zaprešapćeni Udbaši su verovali da je sigurno poginuo. Rođaka koji ga je odao je poštedeo zahvaljujući majci Vemiji koja ga je zaklela da se ne sveti.
Autor: Dragana Petković
