Donžon kula je utvrđenje koje se često pominjalo u prošlosti i većini je ovaj termin bio poznat. U istoriji na našim prostorima odigravale su se mnoge bitke i ratovi, stoga je bilo neophodno da postoji neki vid zaštite oko gradova, kako građani a i sam vladar ne bi bili direktno ugroženi.
Mnogi vladari i kod nas i u okolnim zemljama su gradili utvrđenja oko prestonica i većih gradova koje bi neprijatelji napadali u sukobu. U periodu vladavine kneza Lazara prestonica naše zemlje bio je grad Kruševac. Kada je došlo do nemira i poljuljanog stanja i kada je našoj državi pretila opasnost od Turaka i njihovog prodora, na Lazarevu inicijativu započeto je sa gradnjom utvrđenja u čuvenom Lazarevom gradu. Glavni cilj i svrha, posebno ove kule jeste odbrana od neprijatelja. Donžon kula je najviše obećavala sigurnost i bezbednost onih koji su unutar iste, jer dešavalo se da neprijatelj savlada i vojsku ali i prepreke koje su postavljene oko kule.
Okolni bedemi i rov, koji je bio neka vrsta vodene prepreke, nekada nisu dovoljni da zadrže neprijatelja. Zbog toga, izgradnja ove čuvene kule bila je prekopotrebna. Njenu izdržljivost odlikovali su debele kamene zidine sa svih strana, velika visina, kao i visoki ulazi. Zanimljivo je i to da ulazi u kulu nisu na nivou zemlje, već se do njih mora doći stepenicama.
Donžon kula, uporište poslednje odbrane Lazarevog grada i danas postoji. Nije očuvana u onom izdanju u kome je postojala u periodu njegove vladavine, ali svakako da predstavlja svedočanstvo i još jedan dokaz srpske istorije. Često se u ovoj nekadašnjoj prestonici pokretala inicijativa da se ovaj deo grada, pogotovo kula ulepša i uredi prostor oko utvrđenja kako bi mlađe generacije mogle bolje da se upoznaju sa tragovima prošlosti. Održana su i razna istraživanja Lazarevog grada. Poslednje arheološke kampanje desile su se nešto kasnije, 210. i 2012. godine. Mnogi objekti iz perioda kneza Lazara, koji nisu upečatljivi poput kule ili crkve Lazarice, otkriveni su zahvaljujući istraživanjima koji su se sprovodili na ovoj teritoriji.
Autor: Kristina Ivanović
