Svako doba rađa svoje ljude koji za sobom ostavljaju neizbrisiv trag i pečat.
Jovan Ristić je rođen u nekadašnjoj prestonici Kragujevac 4. januara 1831. godine u jako siromašnoj porodici. O Ristićevoj porodici ne postoji mnogo podataka. U javnom delovanju, Ristić nije pominjao porodicu. To je ostavljalo prostora nejgovim političkim protivnicima da ga na određene denunciraju. Njegovi roditelji zvali su se Rista i Marija.
Ostao je upamćen kao vrhunski političar, državnik i istoričar. Svojim dostignućima, dospeo je u prve redove najistaknutijih ljudi toga vremena. Bio je osnivač Liberalne stranke, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije , koji je dvaput bio regent i četiri puta premijer Srbije.
Jovan Ristić nije iza sebe ostavio previše podataka koji se mogu podsvesti pod sferu privatnog. To u velikoj meri otežava i rekonstrukciju onog dela biografije koji se odnosi na detinjstvo i mladost. O prvim godinama njegovog života, porodici, okruženju u kome je odrastao može se pronaći tek nekoliko podataka, od kojih su pojedini nastali znatno kasnije u vrtlogu političkih borbi sa ciljem da se omalovaži njegovo poreklo.
Ono što obeležava Ristića jeste dupla prilika za ulogu namesnika tokom vladavine Milana Obrenović 1868 , a kasnije i Aleksandra Obrenović 1889. Bio je takođe i predstavnik Kneževine Srbije na Berlinskom kongresu kada je priznata i nezavisnost Srbije.
U Ministarstvu unutrašnjih dela, koje je vodio Ilija Garašanin, 1854. godine Jovan je postao državni nameštenik. Bio je oženjen sa ćerkom Hadži Tome, najbogatijeg beogradskog trgovca, Sofijom, čime je stekao veliko poverenje srpskih kneževa porodice Obrenović.
„ Iznad svega sam osećao potrebu da se povinujem Božjem proviđenju, zahvalan što me je izvukao iz siromaštva i izveo na put na kojem sam u građanskom životu i državnim položajima mogao da zauzmem određeno mesto i pod teškim okolnostima zarađujem za život“, napisao je Jovan Ristić u „ Testamentu“.
Autor: Milena Vlajić
