Seksizam u ženskim sportskim uniformama
Ova tema je nedavno uzburkala široke narodne mase zbog incidenta sa norveškim rukometašicama na turniru rukometa na pesku Euro 2021.
Naime, sportska oprema za rukomet na pesku jeste donji deo bikinija i uska atletska majica. Rukometašice Norveške su kažnjene jer su na meču za bronzanu medalju protiv Španije, nosile šorceve a ne bikini kako propisuju pravila za njihove sportske uniforme.
Kazna za svaku rukometašicu je iznosila 150 eura. Njihov savez im je pružio punu podršku i platio kaznu u njihovo ime.
Objašnjenje Disciplinskog komiteta Evropske rukometne federacije (EHF) bilo je da se sportistkinje kažnjavaju zbog neprimerenog oblačenja“ te da su ovim potezom narušile „pravila o sportskim uniformama“.
Američka pjevačica Pink je ponudila da plati kaznu za norveške rukometašice. Nakon njenog komentara, Evropska rukometna federacija je izdala saopštenje da je donirala sumu od kazne za „veliku međunarodnu sportsku fondaciju koja podržava ravnopravnost žena i djevojčica u sportu”.
Debata po pitanju sportskih uniformi se nastavila I na Olimpijskim igrama u Tokiju. Ženske takmičarke traže da se akcenat stavi na udobnost I sport, a ne estetiku, kritikujući zastarela pravila koja se odnose na sportske uniforme.
Nekoliko dana pre službenog početka sportskog spektakla 23. Jula, britanska paraolimpijska atletičarka Oivia Breen izjavila je da joj je jedna ženska zvaničnica na engleskom prvenstvu rekla da su njene sprinterske gaćice “prekratke I neprimerne” što ju je ostavilo bez teksta.
Dosad nijedna sportistkinja ili tim nije kažnjen ili ukoren od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) na Igrama u Tokiju.
Međutim, problem seksizma u sportskim ženskim uniformama, počeo je mnogo ranije. Kada je ženama više srednje klase u 19. veku, konačno bilo dopušteno da se bave sportom poput tenisa, njihova je odjeća bila prikladno „ženstvena“, skromna i osmišljena kako bi privukla potencijalnog muža, a ne poboljšala sportske performanse.
Autor: Anđela Golijanin
