Podrazumeva se da se sa godinama deteta menjaju igre koje su prikladne i značajne za njihov uzrast.
Kod beba je, recimo, važna igra imitiranja facijalnih ekspresija roditelja, čime se kod deteta razvija sposobnost opažanja, empatija i sitni mišići lica. Nakon što beba napuni godinu dana, crtanje je idealan način da razvije kreativne sposobnosti i vezu između očiju i ruku.
Kada su u pitanju starija deca, poznato je da će kod njih video igrice uvek biti popularniji izbor od igranja napolju. Iako ovo iritira moge roditelje, to možda i nije toliko loše kao što mislite!
Video igre mogu da stimulišu intelektualne sposobnosti kod dece i pomognu im da nauče kako da se na duže vreme fokusiraju na jedan zadatak tj. produže koncentraciju. Stimulišu takmičarski duh, što će im pomoći kada se budu susreli sa konkurencijom u „stvarnom svetu“. Primoravaju ih da koriste logiku i druge elemente za strateško rešavanje problema.
Nasuprot igricama, igre napolju nisu namenjene poboljšavanju koncentracije. One dopuštaju mašti da luta i da istražuje mnoštvo aktivnosti za kratak vremenski period. Očigledna prednost je poboljšavanje kondicije, koordinacije i socijalnih veština, ali je dokazano da one poboljšavaju i vid i smanjuju anksioznost.
Svima su nam poznate klasične igre kao što su žmurke, jure, između dve vatre… Ali evo i nekih zanimljivih igara za koje verovatno niste čuli!
Priča
Priča je odlična igra za kreativne mališane. Prvo dete treba da uzme kredu i nacrta početak priče, a zatim je prosleđuje sledećem igraču. Svako se nadovezuje na prethodni deo priče dok ne sklope svoju bajku u celini.
Kongki Noli
Ovo je tradicionalna i popularna dečija igra u Koreji. Prvi igrač treba da razbaca pet kamenčića po zemlji. Zatim podiže jedan i baca ga u vis i brzo pokušava da podigne drugi kamen na vreme da uhvati onaj koji je upravo bacio. Oba kamena drži u ruci i baca treći. Ovo se nastavlja sve dok u rukama nema sve kamenčiće. U drugoj rundi, igrač podiže dva kamena svaki put kada baci jedan, u trećoj tri i tako dalje.
Duhovi
Na ovu igru se može gledati kao na unapređenu verziju jure. Igrač koji je izabran da bude duh se sakriva, dok ostala deca broje od „jedan popodne do ponoći“. Zatim se hvataju za ruke i trče pevajući „Zvezdo svetla, zvezdo sjajna, nadam se da ću večeras videti duha“ dok duh ne iskoči. Nakon toga su pravila ista kao i kod jure.
Autor: Olivera Sekulić
