Priča o dečaku iz Glatena

Fudbal Sport

Dobrodošli u Glaten, malu, idličnu banju smeštenu u srcu Švarcvalda. Godina je 1974. Treneri lokalnog SV Glatena u osam ujutru dolaze u pekaru kod lokalnog pekara Gerharda Trika, želeli su da ih on vozi u Kirn, zato što njihov uobičajeni vozač nije mogao da dođe tog jutra. Omladinski tim Glatena je u Kirn trebao da ide zbog utakmice koju je igrao. Nakon što su uspeli da ubede Trika da sedne za volan, polako su krenuli na put.

Na put za Rajnu-Palatinat, zajedno sa njima, krenuli su Norbert Klop i njegov osmogodišnji sin Jirgen. Norbert je u Glatenu bio poznat kao dobar teniser i sasvim solidan fudbaler. Jedno vreme je bio pod ugovorom sa Kajzerslauternom dok je za svoj lokalni tim igrao uglavnom kada im fali igrača.

Norbert je bio ambiciozan čovek, pogotovo kada je njegov mali sin u pitanju. Lizabet Klop, Jirgenova majka je ispričala kako je otac preuredio sobu svog trogodišnjeg sina kako bi napravio gol u zidu. “Ciljaj u gol dečače, ne u staklariju” često je govorio.

Jirgen Klop je i danas kultna ličnost u mestu gde je odrastao. Kada je Borusija Dortmund osvojila titulu 2011. godine, održana je velika proslava u glatenskom sportskom centru Ridvizen. Ljudi su toliko želeli da pričaju ili da se slikaju sa njim da je Klopu trebalo 45 minuta da pojede svinjsku kobasicu i da se izvini svojim školskim drugovima što nema dovoljno vremena za njih. “Ovo ovde, ovo je dom, i to je kul” rekao je Klop okupljenoj gomili koja ga je pozdravila gromoglasnim aplauzom.

Iako je sa 15 godina bio kapiten mladog tima i dao najviše golova, mnogi nisu mogli da zamisle da bi Klop mogao bude ozbiljan fudbaler, u jednom intrevjuu je to i sam priznao “Moja razmišljanja u igri možda jesu na nivou Bundeslige, ali je moj talenat bio na nivou četvrtoligaša. Često sam imao ideje koje su bile odlične, ali jednostavno nisam imao dovoljno fudbalske veštine da to pretočim u delo”.

O tome koliko je bio limitiran talentom, govore i reči njegovog trenera iz mlađih kategorija TuS Ergenzingena, Valtera Baura, koji je kroz cerekanje rekao “Nije mogao da pimpuje loptu tri puta!”. Baur je kasnije kopavši po svojoj arhivi našao beleške o jednoj utakmici gde je za Klopa napisano “Apsolutno beskoristan, nije uspeo da dobije nijedan duel!!!”.

Tako se Klopova igračka karijera uglavnom svela na igranje po nižim nemačkim ligama, najduže se zadržao u Majncu gde je igrao od 1990. do 2001.

Upravo 2001. godine krenuo je novi početak za čoveka koji će uskoro obeležiti moderni fudbal i obeležiti modernu eru dva kluba, Borusije Dortmund i Liverpula.

Kristijan Hajdel tadašnji predsednik Majnca se nalazio u dilemi. Čekao ih je prvo okršaj protiv Duizburga, ekipe koja bila pretendent na plasman u Bundesligu, zatim protiv Kemnica, koji im je bio direktan konkurent u borbi za opstanak. Majnc je igrao očajno i u tom trenutku se spremao otkaz tadašnjem treneru Edhardu Kraucunu. Hajdel je prvo telefonom pozvao kapitena Dima Vahea i pitao ga za mišljenje i Vahe se složio- Klop treba da bude postavljen za trenera. Hajdel je potom zvao Klopa i pitao ga, bez oklevanja je dobio odgovor “Uradiću to.” Postojao je samo jedan uslov, Klop nije želeo da bude trener-igrač, nego samo trener, ništa više. Tako je 27. februara 2001. Jirgen Klop i zvanično postao trener Majnca.

 

 

 

Imenovanje Klopa za glavnog trenera je bilo, kod dosta ljudi, dočekano sa skepsom, Ekhard Kraucun je Hajdelu rekao “Misli na klub, imaš odgovornost prema klubu” ali Hajdel je ostao nepokolebljiv.

Novinari su znali da se nešto kuva, Majnc je bio poznat po tome da je često menjao trenere. Klub je sazvao konferenciju i kada su novinari videli ko u salu ulazi sa Hajdelom svi su pomislili “Šta će Klop ovde. Da li se izgubio?” Kada im je Hajdel rekao da će Klop biti novi trener ekipe, svi su počeli da se smeju. Skepticizam je još više porastao u sutradašnjem izveštavanju novinara. Majnc je prikazan kao smejurija od kluba i da je uprava izgubila kontakt sa realnošću, te da su odustali od borbe za opstanak u drugoj diviziji.

Međutim unutar samog kluba je vladalo potpuno drugačije raspoloženje. Kada je Klop držao svoj prvi sastanak, Hajdel je bio prisutan i bio je pod veoma jakim utiskom “Da su mi dali kopačke, bio bih spreman da izletim na teren i da se borim kao lav”, priseća se Hajdel.

 

 

Majnc jeste bio ozbiljan kandidat za ispadanje, ali je Klop bio apsolutno ubeđen da će pobediti Duizburg, koji je bio favorit u toj utakmici “Razjareni tim je bio nestrpljiv da ode na utakmicu i pruži Duizburgu pravu borbu” rekao je Hajdel.

Samo 3.500 navijača je došlo na utakmicu protiv Duizburga, što je bio još jedan pokazatelj koliko ni među navijačima Majnca nije bilo poverenja u Klopa. Uprkoz pesimizmu i ulozi autsajdera, Majnc je pobedio sa 1:0. Hajdel je pomislio “Dobro je. Klop može da vodi ekipu i protiv Kemnica, takođe.” Protiv Kemnica je ostvarena druga uzastopna pobeda, ovaj put 3:1. Nakon niza užasnih rezultata, Majnc je došao do dve zlata vredne pobede u samo četiri dana.

Ono što je bilo vidljivo je da Klop želi da igra napadački fudbal, da ne želi da igra zatvoreno, da ima želju da se nadigrava sa protivnikom, koliko god on bio kvalitetniji od njegovog tima.

 

 

Ideja ovakvog fudbala je potekla od Klopovog trenerskog gurua i mentora, Volfganga Franka, bivšeg trenera Majnca, koji je bio u klubu kada je Klop bio igrač. Frank i Klop su često razgovarali o taktici i načinu na koji može da se igra fudbal. Wolfgang je bio zakleti zagovornik visokog presinga i formacije 4-4-2, Klopu se takva ideja fudbala veoma sviđala.

Osim što je impresionirao na terenu, Klop je mamio pažnju i van njega. Imao je ono što danas njegov karakter čini prepoznatljivim svim ljubiteljima fudbala, to je bila njegova harizmatičnost. Njegove konferencije za medije su bile otkrovenje. U moru trenera koji uglavnom davaju šablonske izjave i često deluju kao da slušate govorni aparat, Klop je zračio nekom drugom energijom.

Njegovi odgovori na pitanja su bili opširniji, njegove opaske su bile duhovite. Pokupio je simpatije kako novinara, tako i običnih gledalaca.

Na terenu je igrao neki potpuno drugi Majnc, Klop je Frankove principe sprovodio u praksi, 4-4-2 formacija, visoki presing, zonsko markiranje i igra na gol više. Majnc je pobedio na šest od prvih sedam utakmica, kasnije je obezbedio opstanak a Klop je definitivno potpisao višegodišnji ugovor i pokazao kakav trenerski potencijal poseduje.

Prisećajući se svoih trenerskih početaka Klop je rekao “Mogu vam ispričati sve što se desilo tih dana, baš sve. To je bio kritičan trenutak u mom životu. Ne smete smetnuti s uma, u tom trenutku ja sam stariji drugoligaški igrač sa Majncom. To je bila prijatna tranzicija, od dugonogog profesionalnog igrača do novopečenog menadžera. Smesta sam osetio da je život u usponu. I onda mi je dozvoljeno da preuzmem tim. Nemam mnogo talenta, ali izgleda da imam nešto talenta za to. I u to vreme, radeći zajedno sa timom, bilo je dovoljno da nas izvuče iz beznadežne situacije i da opstanemo u ligi.

Klop je bio svestan i koliko je bilo potrebno sreće na početku “ Zapravo, nisam razmišljao o tome u to vreme, ali danas shvatam – da sam sa 33 godine nazadovao sa Majncom dve ili tri utakmice pre kraja sezone, moja menadžerska karijera bi bila u problemu. U mom CV-ju bi pisalo “Prva menadžerska pozicija – propast.” Niko ne bi pokucao i nekome sa takvim dosijeom dao drugu šansu. Tako da sam se nadao da ću imati dosta sreće i uložio sam puno vere u igrače kako bi posao bio obavljen.”

Šta je to što je Klopu omogućilo da tako izvrši tranziciju od igrača do trenera, bez napora? Objašnjenje možda leži u tome što je Klop autentičan, kod njega nema skrivanja, uvek bi govorio ono što misli, što ne bi moglo da se kaže za većinu trenera. Postoje menadžeri koji vole da glume opasne momke, iako to nisu. Klop jednostavno nije bio takav, to nije njegov stil.

Klop je ono što vidiš, tip osobe koji emituje dosta emocija, neko ko je spreman da pretrči ceo teren da bi podelio radost sa svojim igračima, ko će prići sudiji i početi glasno da protestuje. Vikaće i grmeće na sve, ali šta god da uradi to je 100 posto on, bez glumatanja, i nikada ga nije interesovalo da li će se to nekome svideti ili ne. Tomas Tuhel, sadašnji trener Čelsija i čovek koji je Klopa nasledio u Dortmundu je potpuno isti temperament.

Klop se u Majncu zadržao sve do 2008. godine. Za to vreme je stekao mitski status među navijačima, koji su mu 23. maja priredili feštu na stadionu Majnca, u čast njegovog oproštaja od kluba. Klop se poklonio pred južnom trbinom i počeo da trči počasni krug. Nije mogao da izdrži, emocije su ga slomile i negde na pola je odlučio da ode u svlačionicu. Tribine su se tresle od skandiranja “Jirgen, Jirgen!!”.

Nakon njegovog odlaska iz Majnca, mnogi klubovi su želeli da ga vide kao svog novog trenera. Bajer Leverkuzen, Hamburg, Bajern Minhen i Borusija Dortmund su bili među onima koji su pleli mrežu oko nove trenerske zvezde u nastajanju. Mnogima je njegov način vođenja treninga bio čudan. Skaut Hamburga je primetio da Klop na treninge dolazi poslednji, kao i da je sklon pušenju. Ono što skaut nije znao je to da je Klop imao ritual po kojem on zadnji izlazi na trening, dok je za pušenje uglavnom slegao ramenima. Još jednu stvar skaut nije primetio. Na treninzima Majnca, Klop je davao celog sebe ekipi, bio je maksimalno posvećen tome da ekipa igra dobro i da trenira dobro. Na kraju, Hamburg je počeo da razvlači celu stvar pa ja Klop odustao.

Još jedan tim je tražio trenera, naravno, bio je to Bajern. Klub iz Bavarske je ostao sa upražnjenom klupom nakon odlaska Otmara Hicfelda. Ovde je postojao problem sumnje u to da li je Klop sposoban da vodi ekipu koja ima velika igračka imena, on to u Majncu, ipak, nije imao. Klopa su gledali kao motivatora koji je u stanju da malo prodrma tim. Za pojmove Bajerna, Klop je bio divalj, dobro, malo više divalj. Stalno je skakutao kraj aut linije, bio je neobrijan i nosio je iscepane farmerke. U Minhenu nisu bili sigurni da li je takav čovek kadar da vodi ekipu koja igra Ligu Šampiona, što je Klopa prilično nerviralo. Na kraju su Bavarci izabrali Jirgena Klinsmana.

Na kraju je sve spalo na dva imena, Borusiju Dortmund i Bajer Leverkuzen. Popularni “farmaceuti” su bili jasni, Klop neće biti glavni trener, nego će biti pomoćnik Mirku Slomki, što je kategorički odbio i priča sa Leverkuzenom je bila gotova i pre nego što je bilo šta započeto.

Na kraju je ostala samo jedna opcija– Borusija Dortmund.

 

 

Klub iz Vestfalije je na leto 2008. napustio trener Tomas Dol. On se oslanjao uglavnom na starije, iskusnije igrače, te je na kraju sezone zauzeo
razočaravajuće 13. mesto. Klubu sa Signal Iduna Parka tih godina nisu
cvetale ruže. Štaviše, finansijska sitacija u klubu je bila jako teška, dugovi veliki, organizacioni problemi, kao i glomazan igrački kadar sa preplaćenim i isluženim igračima.

 

Klub koji je 1997. bio prvak Evrope se tada nalazio u totalnom stanju apatije i beznađa. Za navijače popularnih “Milionera”, takvo stanje je postalo već uobičajeno. Klub je još 2003. godine bio na nekoliko minuta od bankrota, na kraju ih je donacijom spasao njihov najveći rival– Bajern Minhen.

Priče o dobrim rezultatima su odavno zatajile, nije bilo ni optimizma, niti dovoljno novca da se pravi nešto više. Dortmund je bio osuđen na ispodprosečnost, sezone završavavši uglavnom u donjem delu tabele.

Borusiji je trebao trener koji će krenuti od početka, neko ko će forsirati mlade i jeftine igrače, željne dokazivanja. Izgledalo je da se Klop savršeno uklapa u ovu priču, ali pre nego što je počela operacija podmlađivanja tima, Klop je morao da raskrsti sa starom gardom. Štefan Rojter, Jirgen Koler i Jan Koler su postali prošlost Dortmunda. Novo lice kluba i njegova najveća zvezda je bio trener. Veći od života. Bilbordi sa Klopovim likom su se pojavljivali širom grada.

 

 

Radikalni rezovi su napravljeni u odbrambenom delu tima. Kristijan Verns i Robert Kovač su takođe bili prošlost, novi štoperski tandem su postali Mats Humels i Neven Subotić, koji su tada imali po 19 godina. To je bio najmlađi štoperski tandem u istoriji Bundeslige. Na krilu se polako ustaljivao poljski Luiš Figo– Kuba Blaščikovski. Bili su to prvi obrisi novog tima Borusije.

Kao i u Majncu, Klop je igrače intenzivno trenirao kako da igraju kada nemaju posed lopte, da se brane kao jedinica. Nije bilo eskiviranja, vezni igrači i napadači su imali svoja zaduženja u fazi odbrane. Dortmund je u prethodnoj sezoni primio 62 gola, bili su najgora odbrana lige. Tako nešto se pod Klopom više nije smelo dešavati. Svi igrači su imali svoju ulogu u branjenju protivničkog napada.

O tome koliko je bio Klop ozbiljno shvatio svoju misiju u Borusiji, govori i to što je stalno prekidao vežbe na treninzima, terao je igrače da ih iznova i iznova ponavljaju sve dok ne budu došli do nivoa maltene automatizma.

Ukorenjenje rutine na treningu je bilo od presudnog značaja i Klop je to jako dobro znao, na terenu ako prestaneš da misliš, onda si izgubio “Ako se probijem do šesnaesterca i neko je potpuno slobodan u prostoru, idealno je da ga uočim. To znači da bi već trebalo da znam gde tačno da potražim veznog koji se ubacuje u šesnaesterac”, rekao je Klop.

Klop je u prvoj sezoni uspeo da napravi kontinuitet dobrih rezultata. Bio je to neki novi Dortmund, mlađi i poletniji, koji je igrao atraktivan i dopadljiv fudbal i na sve to pobeđivao. Standard je postavljen, kvalifikacije za Ligu Evrope su izmakle za dva boda. Dortmund je sezonu završio na šestoj poziciji, u poslednji čas ih je preskočio HSV, koji je golom u nadoknadi vremena pobedio Ajntraht iz Frankfurta te tako preskočio Borusiju na tabeli i domogao se evropskih takmičenja.

Nakon što je sledeće sezone zauzeo peto mesto na tabeli i izborio plasman u Ligu Evrope, niko nije mogao ni da pretpostavi šta će se desiti u sezoni 2010/2011.

Početak sezone nije nagoveštavao ništa spektakularno, čak štaviše, Dortmund je u prvom kolu poražen od Bajer Leverkuzena kod kuće sa 2:0. Usledio je cunami koji je opustošio Bundesligu do kraja polusezone, Klopov tim je do kraja prvog dela takmičenja imao četrnaest pobeda jedan remi i samo jedan poraz. Klopova dečurlija se šepurila sa prvog mesta na tabeli i to ispred Bajerna. Način na koji je Borusija igrala je oduševio sve, Klop je sijao od sreće “Ovaj dečiji vrtić grize kroz ligu kao da sutra ne postoji. To je zaista izvanredno.”

Ali iako je ekipa funkcionisala kao sat i igrala prelep fudbal, Klop je uvek tražio više. Poznato je da je ljubitelj analitike u fudbalu i tu je ulagao mnogo rada i truda. Nedeljno je gledao preko 30 DVD-jeva kako bi timu prikazao dobre i loše faze igre, to je delio na tri segmenta, odbranu, sredinu i napad, da bi fokus bio na potrebama svih igrača. Pre odlaska na odmor, svaki igrač je dobijao raspored treninga i bio je u obavezi da obavesti Klopa kako se nosi sa tim.

Pitanje koje je kopkalo sve je bilo da li ovako mlad tim može da održi nivo igara iz prvog dela sezone. Po mnogima, Borusija je odigrala previše dobro prvi deo, da bi tako mogla da igra u nastavku sezone. Mislili su da tako mlada ekipa neće izdržati pritisak i da će se Klop i njegova ekipa uplašiti velikog rezultata, da će se razboleti od starog dobrog straha od pobede, koji parališe sve manje timove koji dođu u situaciju da neočekivano naprave nešto veliko.

Ne da se nije desilo, nego je Klopova klinčadija bila još stabilnija nego u prvom delu sezone. Prekretnica je bio meč protiv Bajerna u Minhenu. Bavarci su došli osokoljeni posle pobede nad Interom u Ligi Šampiona od 1:0. Kao i pred svaku veliku utakmicu, krenula su mala peckanja i provokacije. Direktor Bajerna Uli Henes je sa neskrivenim optimizmom izašao pred novinare Bilda i rekao “To će biti nedvosmislena pobeda izražena sa dva gola razlike”. Bio je u pravu, Dortmund je na Alianc Areni slavio sa 3:1 i tako napravio konačni korak ka osvajanju Bundeslige posle devet manje-više sumornih i teških godina. Dortmundu je ovo bila prva pobeda u Minhenu još od 1991. godine.

Sa prosečne 24,2 godine, ova ekipa Borusije je postala najmlađi tim koji je osvojio titulu u Bundesligi. To je bila ekipa koju je i u pola noći znao svaki stanovnik Vestfalije, Vajdenfeler-Pišček-Subotić-Humels-Šmelcer-Bender-Nuri Šahin-Groskrojc-Kagava-Gece-Barios, bili su novi heroji grada.

 

 

 

Kada je krenula sezona 2011/2012. mnogi su bili skeptični prema šansama Dortmunda da odbrani titulu, to su svi smatrali iluzijom koja ne bi mogla da se desi ni u Serlingovoj Zoni Sumraka. Čak su i zvaničnici kluba bili oprezni, o tituli se nije razmišljalo, prvenstveni cilj je bio plasirati se u Ligu šampiona.

Krenulo je nekako mlitavo i sporo Borusija je bila na 11. poziciji nakon šest kola i već je imala tri poraza, a onda je Klop rešio da zamahne čarobnim štapićem. Ekipa je počela da igra sve bolje, pobede su se nizale, dok se položaj na tabeli sve više menjao. Ključna stvar je bila ubacivanje u startnu postavu Roberta Levandovskog. Poljska mašina za golove je u potpunsti istisla iz startne postave Lukasa Bariosa, najboljeg strelca ekipe prethodne sezone. Popularni “Leva” je bio poboljšanje u odnosu na Bariosa, radio je iste stvari kao i Paragvajac samo na još bolji način. Učestvovao je u kreaciji napada, vraćao se po loptu, imao kombinatoriku sa krilima i bekovima i sam bio nemilosrdan egzekutor kad bi se našao u gol šansi. Posebno je bila impresivna njegova saradnja sa zemljacima, Lukašom Piščekom i Kubom Blaščikovskim, on im je slao dijagonalne pasove na desni bok, oni su njega hranili kvalitetnim centaršutevima.

Levandovski je u sezoni 2011/2012. postigao 22 ligaška gola i imao 10 asistencija, Klop je od njega stvorio pravog modernog napadača, isto to je bio i uradio sa Bariosom, koji je u međuvremenu napustio klub.

Pobeda nad imenjakom iz Menhengladbaha dva kola pre kraja je značila da su Klop i njegova ekipa uspeli da odbrane titulu, kao šlag na tortu došao je i trijumf u finalu kupa. Tu je Borusija bila posebno impresivna, Bajern je u finalu bio razbijen, poluvreme 3:1, na kraju 5:2 uz het-trik Robeta Levandovskog.

Ono što je Klopu jedino nedostajalo je rezultat u kontinentalnim takmičenjima, na kraju je došao i on. Dortmund je 2013. igrao finale Lige šampiona protiv Bajerna na Vembliju i opet bio blizu još jednog trofeja, na kraju se isprečio Arjen Roben i golom u produžetku doneo Bajernu pobedu od 2:1.

Ovo je na neki način bio vrhunac Klopovog bitisanja u Dortmundu. Obično kažu da kada doživiš vrhunac u nečemu da je jedina logična stvar koja sledi posle toga samo pad. Koliko god se puta to ispostavljalo kao tačno, nekako je teško objasniti šta se desilo u poslednjoj sezoni Jirgena Klopa na klupi Borusije. Početak je opet bio mlak, ali niko nije mogao da pretpostavi da će se loš start pretvoriti u agoniju koja će trajati do kraja prvog dela sezone. Tabela i teren ne lažu, Dortmund je bio pretposlednji, ekipa je izgledala iscrpljeno i umorno, kao da im je neko usisao svu energiju koju su imali u prethodnih nekoliko sezona. Da problem bude još veći, gotovo svi bitni igrači poput Nuri Šahina, Ilakaja Gundogana,Kube Blaščikovskog, Marka Rojsa su zbog povreda bili odstuni po mesec dana ili u slučaju Rojsa, dosta duže.

Niko nije uspevao da zameni Roberta Levandovskog, koji je prešao u Bajern, njegovi golovi su mnogo nedostajali. Ćiro Imobile, koji je doveden kao njegova zamena je totalno drugačiji tip napadača.

Imobile je rečnikom Football Managera, poacher, odnosno špic koji se najbolje snalazi u šesnaestercu. Kombinatorika i igra dalje od gola mu nisu jača strana, Imobile nije tip napadača koji će doći po loptu kao što to radi Levandovski, on čeka da lopta dođe njemu i da je on smesti u gol. Koliko god bio dobar, Imobile ipak nije bio ono što je Klopu trebalo.

Dortmund je na kraju sezone 2014/2015. zauzeo sedmo mesto, što je najslabiji plasman od kada je Klop u klubu.

Ispraćaj na Signal Iduna Parku je bio jako emotivan, kod Klopa valjda ne može drugačije. “Oči su mi pune suza svaki put kada zagrlim svoje igrače i pomislim da je to možda poslednji put. To je predivna priča koja se približila kraju. Ali moram sve obraditi po redu. I želeo sam da prođem kroz sve ovo kada se ugase kamere.”

Za sedam godina u Dortmundu osvojio je dve titule, dva superkupa i jedan kup, te igrao jedno finale Lige šampiona. Ono što je možda još bitnije od rezultata, utabao je stazu mnogim mladim igračima koji su kasnije napravili vanserijske karijere, usadio je kulturu pobeđivanja i u potpunosti promenio krvnu sliku kluba koji je bio maltene predmet podsmeha.

 

 

 

Nakon odlaska iz Dortmunda, Klop je želeo da napravi predah i da malo odmori, ispostavilo se da je odmor trajao samo četiri meseca.

Nakon pregovora Klop je 8. oktobra potpisao trogodišnji ugovor, dan kasnije, predstavljen je kao novi trener Liverpula. Klop je na klupi nasledio Brendana Rodžersa koji je smenjen posle lošeg početka sezone. Nekako se ta kombinacija Klop-Liverpul od samog početka činila pravom. Koliko je Klop bio idealan za Borusiju, toliko je bio idealan i za tim iz grada Bitlsa.

Konferencija na kojoj je predstavljen kao novi trener Liverpula je odmah postala legendarna. Klop je uz svoj karakteristični osmeh i prepoznatljivu harizmu odgovarao na pitanja novinara, pokazujući pritom da nije ništa izgubio od onog šarma i duhovitosti koja ga je krasila dok je bio trener u Dortmundu.

Kada je upitan kako bi opisao sebe u poređenju sa Žozeom Murinjom, samo proglašenim „posebnim“, Klop je samo kratko prokomentarisao „Ja sam normalni“. Na konferenciji za medije su svi prasnuli u smeh.

Bivši igrač Liverpula i osvajač Lige Šampiona sa Redsima, Jon-Arne Rise, nije krio oduševljenje Klopom „Nikada nisam video bolju konferenciju ze medije sa novim menadžerom!! Ta energija, kako govori, sve! Dajte ovom čoveku vremena! Kakav čovek!

Sa druge strane po pitanju ekipe i igara na terenu, tu je trebalo ozbiljno zasući rukave. Tadašnji tim Liverpula nije bio po Klopovom kroju, pa je isto kao i 2008. kada je došao u Dortmund, morao da napravi remont.

 

 

Ono što je bila karakterstika Klopove prve sezone u Liverpulu su bile velike amplitude u rezultatima, Liverpul je pobeđivao bolje od sebe, ali je redovno padao na malim utakmicama. Ovakva nekonstantnost je koštala Liverpul boljih rezultata pa je tako sezonu završio na osmom mestu.

Rezultati u Ligi Evrope su izvukli sezonu, pamtiće se i prepričavati revanš meč četvrfinala protiv ni manje ni više nego Borusije iz Dortmunda. Prvi meč na Signal Iduna Parku je završen rezultatom 1:1.

Dortmund je posle deset minuta igre na Enfildu već imao prednost od 2:0. Pošto je Klopova ekipa morala da napadne i da ostavi prostor za kontranapade, utakmica je postala otvorena.

Divok Origi, napadač Liverpula je otkrio da je i Klop imao svoju ulogu te čudesne noći na Enfildu „Trener nam je rekao da moramo stvoriti trenutak koji ćemo prepričavati unucima i učiniti ovu noć posebnom za navijače, Verovali smo u to“. Upravo je Origi postigao gol u 48. minutu kojim je Liverpul smanjio na 2:1. Međutim, Marko Rojs devet minuta kasnije postiže treći gol za Dortmund. Gotovo je. Kraj.

Ali je onda usledila drama i rasplet dostojan najuzbudljivijih Hičkokovih filmova. Filipe Kutinjo posle duplog pasa sa Džejmsom Milnerom uspeva da pogodi mrežu i smanjuje rezultat na 3:2. Na 25 minuta do kraja se pojavila malena iskrica nade. Enfild je grmeo još jače, Dortmund je bio sada pod velikim pritiskom. U 77. minutu, Mamadu Sako je bio jako loše markiran posle izvođenja kornera i sa ivice peterca postiže gol, 3:3, Izjednačenje.

Klop je bio u modu zamahivanja pesnicama, do kraja je ostalo 12 minuta, Enfild se sada već pretvara u grotlo „Mogli ste osetiti to, čuti, namirisati“ rekao je Klop. Prava oluja je tek sledila.

Devedeseti minut je već istekao, Danijel Staridž šalje dodavanje ka Džejmsu Milneru, koji sa same gol-aut linije šalje centaršut, Dejan Lovren skače i postiže gol, 4:3! Hrvatski štoper trči ka korner zastavici kako bi proslavio gol, „Kop“ na Enfildu je podivljao.

Ali ni tu drami nije bio kraj. Poslednji čin ove drame sa elementima trilera je bio slobodan udarac koji je izveo Gundogan. Putanja lopte je čini se, bila idealna, Klop je stisnutih zuba gledao kako lopta prolazi tik pored leve stative. Da je ta lopta išla u gol, Simon Minjole ne bi imao šanse da je dohvati. Sudija je konačno svirao kraj utakmice. Enfild slavi, svi se grle,skaču, urlaju. Na drugoj strani, Dortmundovi navijači nisu mogli da veruju šta se upravo dogodilo.

Liverpul je u finalu ipak poražen od kraljeva Lige Evrope, Sevilje, rezultatom 3:1.

Klop je na kraju sezone rešio da napravi čistku, pa su tako ekipu napustili Kristijan Benteke, Luis Alberto, Mario Baloteli, Kolo Ture, Džo Alen, Džordon Ajb, Martin Škrtel. Nove akvizicije u letnjem prelaznom roku su postali, Đini Vajnaldum, Sadio Mane, Džoel Matip, kao i Loris Karius.

Klop i njegova ekipa su sezonu završili kao čevrti i obezbedili su plasman u Ligu Šampiona. Polako je počela da se kristališe ekipa koja će postati jedna od najjačih na svetu, Nesigurnog Karijusa na golu je zamenio reprezentativac Brazila i pridošlica iz Rome, Alison, doveden je Mohamed Salah, odbrana je ojačana dovođenjem Virdžila van Dajka, dok je levi bok bio jači za Endru Robertsona. Veći prostor za igru na desnom boku je dobio i Trent Aleksander Arnold. Iz ekipe su otišli nezadovoljni Mamadu Sako i Filipe Kutinjo, koji je otišao u Barselonu za 105 miliona funti.

 

Jirgen Klop i Liverpul su morali mnogo toga da prođu da bi osvojili prvo Ligu šampiona, kasnije i Premijer Ligu. Trebalo je prvo raščistiti sa igračima koji nisu bili u Klopovim planovima, trebalo je nametnuti svoju filozofiju i način rada na treningu. Trebalo je ekipi nadenuti novi identitet, koji se delimično izgubio u kompletnom klubu još od odlaska Rafe Beniteza.

Klop je sve to uspeo, 2019. je osvojena Liga Šampiona pobedom nad Totenhemom od 2:0. Liverpul je prethodno u polufinalu napravio čudo izbacivši moćnu Barselonu i to posle poraza od 3:0 na Kamp Nou.

Klop je posle poraza u Kataloniji ušao u svlačionicu i počeo svoj govor „Momci, momci, momci! Nismo najbolji tim na svetu. Sada to znate. Možda oni jesu! Koga briga? koga briga! I dalje možemo pobediti najbolji tim na svetu. Idemo ispočetka.“ Bio je to momenat koji je sve promenio. Liverpul je na krcatom Enfildu u revanšu razbio Barsu sa 4:0, blistao je Đini Vajnaldum, koji je ušao na početku drugog poluvremena i u periodu od 54. do 56. minuta postigao dva gola. Tačku na utakmicu je stavio Divok Origi, posle čuvenog kornera Aleksandre Arnolda. Origi je bio strelac i prvog gola. U Gardijanu je sutradan izašao izveštaj gde je između ostalog zapisano „To ništa nije bilo manje od izvanrednog, jedan od povrataka u Ligi Šampiona za sve vremena i podsetnik, usred sve euforije, o veličini ovog sporta, sa njegovim kapacitetom da iznenadi i dočara teško zamislive priče.“

Liverpul je došao do šeste titule prvaka starog kontinenta, prve još od mitskog finala u Istanbulu i pobede nad Milanom.

Sledeće sezone je stigla toliko čekana i priželjkivana titula u Premijer Ligi. Liverpul je bio dominantan kao nikada ranije. Redsi su gazili sve na svom putu, ne doživevši poraz na prvih 27 utakmica u ligi. Usledila je prekid sezone zbog pandemije koronavirusa, ali ni to nije moglo da spreči konačno osvajanje titule. Liverpul je na taj momenat čekao punih 30 godina, još od generacije Kenija Dalgliša, Jana Raša, Džona Oldridža, Ronija Vilana, Alana Hansena, Brusa Grobelara i ostalih.

 

Klopa su savladale emocije kada je titula bila i matematički potvrđena. U televizijskom intervjuu za Skaj Sport nije mogao da zadrži suze „Ovo je veliki trenutak, nemam prave reči. Potpuno sam nadvladan emocijama. Nikada nisam pomislio da ću se ovako osećati!!! Prosto je veliko.“

Klop je uspeo, ali nisu samo trofeji ono što je doneo Liverpulu. Klop je isto kao i u Dortmundu doneo kulturu pobeđivanja, usadio je ekipi pobednički mentalitet. Naučio je svoje igrače da budu strpljivi, da ne idu u panične i stihijske napade, nego da čekaju svoju šansu i da nokautiraju protivnika. Odbrana, koja je bila porozna i kojoj je svako mogao da uvali barem dva gola, postala je kao armirani beton.

Nema nikakve dileme da će Jirgen Klop dobiti svoju bistu ili brozanu statuu ispred Enfilda ili Signal Iduna Parka, za te klubove je već postao ikona, navijači oba kluba se kunu u njega. Klop će nastaviti da gazi dalje i da igra fudbal do daske, njegove ekipe su jednostavno takve. I mnogo ih je lepo gledati.

Autor: Nemanja Rakanović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *