Hteli mi to ili ne, pandemija nas je sve naterala da podlegnemo samorefleksiji. Izolacija od svakodnevnih aktivnosti koje uzimamo zdravo za gotovo, provođenje većeg dela dana sa svojim mislima i prekomerna briga o zdravlju sebe i svojih bližnjih može ozbiljno da utiče na mentalno zdravlje. U proteklom periodu smo svi drastično povećali brigu o higijeni. Ali da li termin higijena podrazumeva samo pranje ruku, brisanje namirnica i nošenje sredstva za dezinfekciju sa sobom?
U periodu kao što su prethodne dve godine od ogromnog je značaja podizanje svesti o mentalnoj higijeni. Ljudi su skloni da zaborave koliko je težak i važan proces briga o umu i psihičkom zdravlju. Brojni faktori utiču na psihu čoveka, kao što su genetski sklop, porodica i vaspitanje, životne okolnosti, stresori…
Mentalno zdravlje podrazumeva svest svakog pojedinca o svojim potencijalima, mogućnost da se izbori sa svakodnevnim stresnim situacijama, sposobnost slobodnog i produktivnog rada i doprinosa svojoj zajednici.
Zbog kompleksnosti ovog pojma, važno je da razumemo da većina ljudi nije samo „srećna ili nesrećna“, već stanje našeg uma konstantno varira. Sa jedne strane krajnosti imamo mentalne poremećaje kao što su depresija, anksioznost, suicidnost… a sa druge su uspešnost, ispunjenost i zadovoljstvo. Cilj mentalne higijene jeste da pojedinca pogura ka pozitivnom kraju skale tako da može da iskoristi maksimum svojih potencijala i da živi ispunjen život. Za to je potreban osećaj kontrole nad svojim životom, sposobnost ispoljavanja emocija, održavanja veza i odnosa, samopouzdanje i bezbroj drugih faktora bez kojih čovek ne može živeti smislen život.
Kako doći do ovih veština i osobina?
Koncept mentalne higijene podrazumeva sticanje niza navika za emocionalnu brigu o sebi.
Za početak, pokrijte svoje osnovne potrebe
Biološke potrebe organizma poput pravilne ishrane, telesne higijene i spavanja su neophodna baza za psihički zdravog čoveka.
Poradite na svom samopouzdanju
Da bi smo uživali u svojoj koži, važno je da prihvatimo sebe takvi kakvi jesmo. Vera u sebe je neophodna za postizanje kako poslovnih, tako i socijalnih uspeha. Uz samouverenost naravno mora postojati i vera u ljude oko sebe.
Vežbajte samokontrolu
Ovde se ne radi se o blokiranju emocija (što je podjednako štetno kao i dopuštanje da nas one obuzmu), već o sticanju veštine razumevanja i tumačenja istih, čime ćemo moći da regulišemo njihov intenzitet. Osim kontrole emocija, tu su i kontrola naših očekivanja i ponašanja, ograničavanje stepena prisutnosti negativnih misli…
Naučite da se nosite sa neuspesima
Iako stres može biti korisna reakcija za suočavanje sa nepovoljnim situacijama, često je veoma štetna po mentalno, i kao posledica fizičko zdravlje.
Pronađite podršku u drugima
Poznato je da je čovek socijalno biće, stoga je razvijanje društvenih sposobnosti neophodno za funkcionisanje srećnog i zdravog čoveka. Socijalizacija može doprineti nekim već navedenim stavkama kao što su samopouzdanje, stres, podizanje emocionalne inteligencije…
Pronađite vreme za svoje telo
Zdrava ishrana, briga o svojoj koži, kosi, odlazak na masažu, redovno vežbanje i drugi metodi nege pomažu ne samo u održavanju fizičke kondicije, lepote i poboljšanju zdravlja, već i u smirivanju i pročišćavanju misli.
Ovi metodi su naravno samo prevencija, ukoliko smatrate da imate psihičkih poteškoća koje ne možete da prevaziđete, obratite se stručnom licu. „Samo zato što niko drugi ne može da reši tvoje unutrašnje borbe, ne znači da to moraš da činiš sam.“ – Lisa Olivera
Autor: Olivera Sekulić
