Dugo očekivana i željena promena vlasti u Crnoj Gori dogodila se pre tačno godinu dana. Sve je počelo izlaskom građana na ulice još krajem 2019. godine u nameri da odbrane Srpsku pravoslavnu crkvu kojoj je usvajanjem zakona o slobodi veroispovesti trebalo da bude oduzeta imovina i zatim predata državi. Epilog zajedničkih litija sveštenstva i naroda, koje su stihijski sprovođene, na kraju su dovele do političkog trijumfa opozicije.
Nadu u ispravnost promene na vlasti probudila je skupštinska odluka o izmenama spornog zakona kojim su ukinuti oni članovi koji su se odnosili na statusne promene crkvene imovine. Do prvih kriza i teških izazova za novu Krivokapićevu Vladu nije se dugo čekalo. Na dnevni red je stavljena Rezolucija o Srebrenici koja je proizvela negodovanje tadašnjeg ministra pravde Leposavića. Svojom izjavom da je priznanje genocida u Srebrenici moguće jedino ukoliko bi se on mogao i nedvosmisleno potvrditi, izazvao je sopstveni pad. Zapravo se radi o tome da je nova Vlada stavljena na ključni test kada je u pitanju odnos prema Srbiji. Pritisak je očigledno bio ogroman, ispostavilo se i neizdrživ, pa je nova vlast u Crnoj Gori u saradnji sa Đukanovićem brže-bolje amninovala Deklaraciju o Srebrenici. Popuštanje Krivokapićeve Vlade, kada je u pitanju odnos prema pitanju Srebrenice, izazvao je napuštanje parlamenta od strane DF, što je bila jasna poruka premijeru da je izgubio podršku za celokupnu svoju politiku.
Nova tačka pucanja Krivokapićeve Vlade jeste i popis stanovništva, koji je ponovo udružio novu i staru vlast. Reč je o tome da DF insistira na popisu po nacionalnoj osnovi dok se Krivokapić, uz svesrdnu Đukanovićevu podršku, izjasnio za maglovitu varijantu popisa, odnosno na registarski način. Pitanje popisa zapravo je veoma važno radi jasne definicije nacionalnog osećaja naroda koji živi u Crnoj Gori. Jasno je da postoji izvesni strah vlasti od mogućnosti da se većinsko stanovništvo Crne Gore, logično, deklarisalo Srbima, nasuprot suviše labave i neutemeljene nacionalne odrednice, Crnogorac.
Opasnosti po novu vlast prete kako unutar granica Crne Gore, tako i spolja. Najava ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija na Cetinju za 5. septembar 2021. godine u prisustvu nepriznatog patrijarha, nepriznate crnogorske crkve Porfirija, otvara mogućnost za izbijanje novih nemira. Ostaje da se vidi hoće li se ostvariti pretnja Patriotsko-komitskog saveza bliskog DPS-u, da će u Crnoj Gori izbiti nemiri ukoliko se tokom ceremonije ustoličenja zaviore srpske zastave.
Nove vlasti u Crnoj Gori ostale su pasivne i po pitanju preispitivanja porekla imovine iako je obećanje o uvođenju ovog zakona bilo na vrhu liste obećanja tokom predizborne kampanja pre godinu dana. Prema rečima dr Budimira Aleksića, lidera političkog saveta Nove srpske demokratije, nedostatak ovog zakona omogućio je šovinistima i kriminalcima u Crnoj Gori da krše Ustav i šire ustaške parole nastojeći da ograniče osnovna ljudska i verska prava građana. Takođe, pre godinu dana je od novih vlasti očekivan i novi spoljnopolitički kurs u smislu ukidanja sankcija Rusiji, vraćanje ambasadora Srbije i obustava doniranja za vojsku lažne i nepostojeće države Kosovo.
Konačno, nakon godinu dana moglo bi se zaključiti da se u Crnoj Gori promenila vlast, ali ne i praktična politika. Nova vlada nije do sada učinila ništa kako bi stala na put neprirodne antisrpske politike u Crnoj Gori zahvaljujući kojoj je srpski narod i dalje obespravljen i u svakom pogledu diskriminisan. Tokom proteklih godinu dana nije ništa urađeno kako bi se ispravila nepravda u državnim institucijama i uspostavio princip ravnopravnosti prilikom nacionalne zastupljenosti u pravosuđu, policiji, diplomatiji itd. Ni na polju odnosa prema srpskim kulturnim, naučnim i nacionalnim obeležjima i institucijama nije zabeležena nikakva promena.
Autor:Srđan Jović
