28, 29. avgusta 1521.godine, Beograd je pao u ruke moćnog osmanskog sultana Sulejmana Veličanstvenog. Ove godine obeležava se 500 godina od ovog događaja.
Beograd, granični grad Ugarske, predstavljao je jedan od vojnih ciljeva sultana. Sultan Mehmed Osvajač nikada nije uspeo da osvoji Beograd te je ovo sigurno bila dodatna motivacija Sulejmanu.
Pre nego što je napao ugarski grad Beograd, Sulejman je poslao izaslanika u Budim kako bi potpisao primirje koje je njegov otac ranije sklopio. U Budimu su ga dočekali jako negostoprimljivo što je osmanski vladar iskoristio kao razlog za širenje carstva.
Osmanska vojska početkom jula 1521. godine na čelu sa sultanom počela je napad na Šabac. Vrlo brzo zbog slabe odbrane, grad je pao, a sultan naređuje smeštanje garnizona na tom mestu. Ozloglašeni Bali Beg bio je poslat u Srem kako bi ga opustošio. Sultanov plan bio je da nakon što zauzme Zemun, zauzme i Beograd.
Ugarski kralj nadao se da će uz pomoć Venecije, uspeti da ojača odrbanu, međutim, pomoć nije stigla. Topovi kojima je Beograd raspolagao izgubljeni su u bici pod Avalom 1515. godine. Bombardovanje koje je započelo u junu, nastavilo se i u avgustu. Vojska je jurišala, čuli su se topovi i puške. 2. avgusta, Beograd se branio, međutim sa dosta žrtava.
Naredih dana, branioci su pokušavali da uzvrate silom neprijatelju. Sultanova vojska strelama koje su gorele, izazivala je požare u gradu, a narod koji je ostao bavio se gašenjem. Zapušten grad, sa ne tako jakom posadom koja nije redovono dobijala platu, sa stanovništvom koje nije bilo posebno obučeno za odbranu grada nije dugo odolevao napadu.
Komandom grada bavilo se više ljudi. Uglavnom su to bili stranci, dok je vojvoda šajkaša bio Petar Ovčarević, srpski vlastelin. Šajkaši su bili mornarička snaga u sastavu Ugarske. Baš zbog nedovoljnih plata, smatra se da šajkaši nisu dovoljno branili Beograd te godine, povukavši se sa linije odbrane.
Glad, nedostatak oružja i teškoće sa komandom bile su neki od problema sa kojima se Beograd našao. Nakon 24. avgusta situacija se pogoršala. Pregovaralo se o predaji i 28. avgusta Beograd je predat.
Kada je reč o periodu posle pada Beograda, zna se da sultan nije bio toliko blagonaklon prema stanovništvu. Crkva u Donjem gradu postala je džamija, a prvi zapovednik postao je Bali beg. Veliki broj ljudi prognan je od strane sultana. Dozvoljeno im je da ponesu neke od relikvija koje su posedovali, kao što su mošti svete Petke koje je kneginja Milica dobila od Bajazita iz Bugarske. Bali beg spalio je sremske gradove kako narod ne bi mogao više da se vrati.
Srpski narod, oko 2000 ljudi, peške su prognani u Carigrad gde su nastavili da koriste svoje veštine u održavanu vodovoda što je Sulejman i koristio. Tako se Beligrad-mahala održala blizu Crnog mora.
Ugarska je gubitak Beograda, najvažnijeg južnog utvrđenja držala u tajnosti. Nadala se da će povratiti svoju teritoriju i moć, međutim, tursko osvajanje ovog grada označavalo je širenje osmanskog carstva i Sulejmanove moći.
Iako se kaže da smo pod turcima bili 500 godina, taj podatak nije sasvim tačan. Od 1389. godine kada se računa da su Srbi potpali pod tursku vlast, Turci su se periodnično povlačili i ponovo zauzimali teritorije. Tek od 15. i 16. veka kada su pali Beograd i Smederevo oni će se opet nastaniti u Srbiji.
Autor: Ivana Đurić
