Bitka na Mohaču-širenje Osmanskog cartsva i stvaranje kratkotrajnog srpskog carstva

Društvo

Ludvig II (Lajoš), kralj Ugara, Hrvata i Čeha, sa svega dvadeset godina našao se oči u oči sa moćnom osmanskom vojskom. Veoma nesposoban i nespreman vladar Ugarske nije mogao mnogo da učini za svoju vojsku kada se dogodio čuveni poraz kod Mohačkog polja, juno od Pečuja.
Sulejman Veličanstveni, već uveliko jedan od najuspešnijih vladara nije bio zadovoljan stanjem u Evropi. Habzburška dinastija, koja je bila jedna od najmoćnijih u Evropi, svog člana dala je kao nevestu mladom ugarskom kralju. Brakovi su se sklapali u cilju približavanja dinastija radi stvaranja veće moći i saveza. Naravno, takav jedan savez nije se sviđao Osmanskom vladaru koji je svoju vojsku već uselio u mnoge delove Evrope. Njegove ambicije obuhvatale su i oblasti mladog kralja te je svoju armiju poveo 1526. godine na polje Mohač. Lajoševa vojska brojila je oko 28 hiljada ljudi dok je Sulejmanova bila daleko nadmoćnija sa oko 60 hiljada. Prednost turske vojske bila je u posedovanju vatrenog oruđa, artiljerije. Iako mnogi pojavu ovakvog vrsta oruđa povezuje sa kasnijim periodom, ono je postojalo i za vreme 16. veka. U jednom momentu bio je ugrožen i sam Sulejman nakon što mu je oklop pogođen strelom.
Sulejman je bio veliki vojskovođa i Mohačku bitku odlikuje sjajna taktika, pretpostavlja se Ibrahim paše, čuvenog velikog vezir, kojom su namamili ugarsku vojsku. Naime, plan je bio da se turska vojska povuče sa bojišta kako bi Ugari mislili da je oslabila i krenuli za njom. Tako se i dogodilo. Iza brda gde su se povlačili sačekali su Ugare i ispalivši topove uništili im veći deo vojske. Jedini put gde su Ugari mogli da se povuku bio je ka reci gde se dosta njih udavilo, pa i sam Lajoš koji se zbog teškog oklopa utopio maloj reci Čeli. Bitka je trajala oko sat i po vremena.
Nakon poraza, nekoliko Mađara krenulo je put turskog logora da potpišu mir. Kako su ih Turci dočekali kao gubitnike, poslužili su ih crnom kafom koju ovi nikada u životu nisu okusili. Ovaj postupak okarakterisali su kao ponižavanje gubitnika i posluženje nazvali Crnom čorbom. Nakon ovog događaja u Mađarskoj se do dan-danas sačuvao izraz „popiti crnu čorbu“, koji predstavlja ogromno poniženje.
Ova bitka predstavlja bolan događaj u Ugarskoj istoriji. Nije bilo izvesno ko će naslediti presto, državni budžet bio je u katastrofalnom stanju, Ugarska više nije imala jak politički značaj u Evropi i ona biva podeljena između Turaka i Habzburgovaca.
Ono što je zanimljivo za Srbe je da je se nakon ove bitke, stvorila jedna kratkotrajna mala tvorevina-srpsko carstvo. Njime je upravljao samoprozvani car Jovan Nenad, zagonentna ličnost čije poreklo nije sasvim poznato. On je nakon bitke kod Mohača poveo malu vojsku i zauzeo Bačku nakon što je proterao Turke iz Bačke, Srema i Banata. Zvali su ga i Crni čovek zbog navodne crne pruge koja se pružala duž njegovog tela. Malo je dokaza o njegovom postojanju, iz tog perioda nije ostalo skoro ništa što bi bolje objasnilo njegovu moć i vladavinu.
Zna se da je prva prestonica Jovana Nenada bila Subotica gde se danas može obići njegov spomenik.
Nije dugo postojalo njegovo carstvo. Ubijen je već 1527. godine, a njegova vojska se rasula.
Iako kratkotrajna, tvorevina ovog misterioznog čoveka ostala je zapamćena kao malo ali jako carstvo koje se borilo i prkosilo neprijatelju.

Autor: Ivona Đurić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *