Uspenje Presvete Bogorodice, dan kada se upokojila, obeležava se 28. avgusta po starom, julijanskom kalendaru i 15. avgusta po gregorijanskom. Ovo je praznik posvećen ženama i majkama.
Događaji vezani za istoriju ovog praznika nisu sačuvani u Novom zavetu i on se on od 528. godine slavi 15. avgusta kao dan pobede cara Mavrikija nad Persijncima.
Majka Isusa Hrista, živela je u Jerusalimu. Arhangel Gavrilo saopštio joj je dan kada će „predati svoj duh u ruke Spasitelja“. Bogorodica je sahranjena u Gestimaniji, međutim, njeno telo tu ne počiva. Hrišćani veruju da je Spasitelj sišao po njenu novorođenu dušu, te je trećeg dana vaskrsla i nakon toga je usledilo Uspenje. Prema predanju živela je 60 godina ili 72 prema nekim izvorima. Nadživela je svog sina i nastavila njegovu misiju. Nastavila je da živi u Jersulimu, molitvama pomažući apostolima i obilažeći mesta na kojima je njen sin ostavio traga.
Scena Uspenja Bogorodice u pravoslavnom fresko-slikarstvu obavezan je motiv. Obično Bogorodica na ikonama leži u postelji, uz njene stoji prikazan je Sveti Petar, a uz glavu Sveti apostoli Pavle i Jovan. Tu su oko i ostali apostoli. Iznad nje, nalazi se Isus koji drži njenu dušu u obliku malog deteta. Prema pravoslavnom kanonu, slike Uspenja Bogorodice oslikavaju se na zapadnim zivodima manastira.
Dvnonedeljni post prethodi ovom prazniku. Ukoliko praznik padne u sredu i petak, tog dana se jede riba, vino i ulje, dakle ne treba se mrsiti. Prema običajima, na ovaj dan ne treba raditi poslove vezane za kuću i oko nje. Žene ne bi trebale da započinju nove poslove. Veliki broj srpskih pravoslavnih domova ovaj dan slavi i kao svoju slavu. Bogorodica se smatra zaštitnicom žena te na ovaj dan posebno one treba da odu na pričest. U nekim krajevima veruje se da se na ovaj dan bere lekovito bilje koje leči od zaraznih bolesti. Bogorodica je prema verovanjima Srba, zaštitnica bolesnih pa su se na ovaj praznik često bolesnici vodili na lekovite izvore kako bi se umili.
Vreme između Velike i Male Gospojine 21. septembra označava i međudnevnicu i tada je običaj da se bere lekovito bilje.
Proslavljanje Velike Gospojine pratili su vašarima u raznim delovima Srbije. Tog dana mladići i devojke bi se upoznavali, igrali u kolu i često ugovarali svabe. Ti vašari bili su posrednik mnogim mladim ljudima kako bi se okupili, upoznali i zabavili. Najdužu tradiciju pavljenja vašara ima manastir u Rakovici.
Bogorodica je kod Srba veoma poštovana. Postoji legenda kako je Despot Stefan Lazarević kada je zatekao Beograd i obnovio ga, upravo ovaj grad posvetio Bogorodici
Autor: Ivona Đurić
