S obzirom da se organizacije često pojavljuju u medijima i da je to jedan od načina da promovišu sebe, da li postoji neki poseban razlog zašto se ne pojavljujete toliko u javnoj medijskoj sferi?
Društvene mreže su primarna platforma u našem medijskom delovanju. Dve najbitnije aplikacije, koje koristimo za prikupljanje donacija i za širenje ideja oko kojih smo se okupili, su Fejsbuk i Instagram jer nas tu prati više od 400,000 ljudi. Što se tiče velikih medija, naše prisustvo zavisi prevashodno od poziva koje dobijamo, ali primetno je da smo iz godine u godinu sve zastupljeniji. Uskoro na jednoj od najgledanijih televizija sa nacionalnom frekvencijom kreće i prikazivanje posebne emisije posvećene aktivnostima naše organizacije.
Kao jedno od ključnih pitanja, odakle se javila ideja za organizaciju?
Humanitarna organizacija Srbi za Srbe nastala je kao ideja mladih ljudi pretežno iz dijaspore okupljenih na jednom internet forumu 2005. godine. Prepirke i podele koje su se svakodnevno dešavale na ovom forumu, motivisale su malu grupu ljudi da pronađe najmanji zajednički interes oko koga srpski narod može da se okupi. Prvobitno je otvorena posebna tema sa idejom da se prikupljaju dobrovoljni prilozi za ugrožene porodice u Srbiji i svuda gde srpski narod živi, da bi se nakon nekog vremena cela ideja formalizovala u vidu istoimene humanitarne organizacije. Ključni ciljevi našeg delovanja su opstanak srpskog naroda u ugroženim područjima, borba protiv bele kuge kroz podršku mnogočlanim porodicama i stvaranje uslova za kvalitetniji život budućih naraštaja.
Da li u budućnosti planirate da se spojite sa nekim drugim humanitarnim organizacijama?
U poslednjih 16 godina uspeli smo da prikupimo blizu 7 miliona evra i pomognemo više od 2,700 porodica sa više od 13,500 dece. Naravno, to sve ne bi bilo moguće da pored naših volontera, prijatelja organizacije i donatora nismo imali podršku i pomoć bratskih humanitarnih organizacija. Saradnja sa nekolicinom humanitarnih organizacija od posebnog je značaja kada govorimo o projektima koji su od velike koristi za čitave zajednice. Dobar primer udruženog delovanja su humanitarne akcije na Kosovu i Metohiji gde smo uspeli da obezbedimo pomoć za domove zdravlja, manastire, narodne kuhinje, mesne zajednice, osnovne škole, predškolske ustanove, farme domaćih životinja itd.
Trenutno smo u pripremama za Treće donatorsko veče koje se održava 7. septembra u Beogradu kako bismo prikupili sredstva za izgradnju postrojenja za preradu voća i proizvodnju domaćih sokova na imanju manastira Gračanica. Ukupna vrednost projekta je 67,000 evra. Polovinu potrebnih sredstava obezbediće humanitarna organizacija Solidarnorst za Kosovo na čijem je čelu Arno Gujon, dok ćemo mi pokriti drugu polovinu.
Plan je da i u narednim godinama promovišemo značaj zajedničke saradnje među humanitarnim organizacijama sa sličnim ciljevima i načinom rada, jer je to jedini put da pomognemo svima kojima je pomoć neophodna. Da li će doći doći do I spajanja pojedinih organizacija, pokazaće vreme.
Iako je svaki projekat jedne humanitarne organizacije nešto na šta treba biti ponosan, da li bi izdvojili neki kao posebno značajan?
Na početku našeg humanitarnog delovanja porodicama smo uspevali da pomognemo samo u osnovnim životnim namirnicama i pokućstvu. Iz godine u godinu, kako je podrška našoj organizaciji rasla i kako je sve veći broj donatora učestvovao u humanitarnim akcijama – obim pomoći je značajno povećan, pa danas možemo da pomognemo porodicama u izgradnji ili renoviranju kuća, kupovini mašina za rad, obezbeđivanju plastenika i poljoprivredne mehanizacije itd.
Smatramo da je to najznačajnija stvar kada su u pitanju naši projekti jer smo sada u mogućnosti da na jedan celovit način pomognemo porodici da stane na noge i time direktno utičemo na eliminaciju uzroka koji su doveli do siromaštva.
Iako je porodicama generalno najpotrebnija pomoć oko stambenog zbrinavanja, uvek su nam najmiliji bili projekti koju upošljavaju ljude. Porodicama koje se bave poljoprivredom kupovali smo plastenike, poljoprivrednu mehanizaciju i životinje za uzgoj, očevima koji su vični zanatima obezbeđivali smo alat za stolarske radove, automehaničarski alat i drugu opremu, majkama koje su plele iz hobija darovali smo šivaće mašine kako bi im taj hobi prerastao u dodatan izvor prihoda. Jednoj porodici na Kosovu i Metohiji, u kojoj otac i nekoliko starijih sinova obavljaju građevinske radove, obezbedili smo građevinske skele kako ne bi morali da ih iznajmljuju čime su postali konkurentni na tržištu.
S obzirom da ste van okvira politike, koliko je bilo teško na početku ubediti ljude da se ne radi o nekom vidu prevare?
Naša želja od samog osnivanja organizacije bila je da jedno od osnovnih načela u radu bude načelo potpune transparetnosti. Kao mladi ljudi, vični modernim tehnologijama iskoristili smo mogućnost da na našoj internet stranici srbizasrbe.org učinimo javno dostupnim – protok novca za svaku godinu, spisak svih donatora od osnivanja organizacije, foto, tekstualni i video izveštaji, skenirani računi i potvrde za svaku porodicu kojoj smo pomogli, kao i trenutno stanje na svim bankovnim računima.
Ponosni smo što je rezultat takvog načina rada 10 zvanično registrovanih ogranaka širom sveta, više stotina volontera, 18 zaposlenih osoba u Srbiji i Republici Srpskoj i više od 40,000 donatora na godišnjem nivou.
Iako samo ime organizacije glasi „Srbi za Srbe“, često pomažete i porodicama drugih nacionalnosti?
Kao što smo rekli na početku, organizacija je pretežno osnovana s ciljem da Srbi iz dijaspore pomažu svojim ugroženim sunarodnicima na Balkanu, sa posebnim akcentom na područja gde je doveden u pitanje opstanak našeg naroda. Iako su nam primarni fokus porodice sa više dece, u tim krajevima izlazimo u susret i porodicama sa manjim brojem dece. Naravno, nikome ne brojimo krvna zrnca i bilo je dosta slučajeva da su kroz naše projekte pomognute i porodice koje ne pripadaju srpskom narodu.
Nažalost u Srbiji postoji mnogo porodica kojima je potrebna pomoć, na koji način se vrši selekcija kome prvome pomoći?
Jedan od najtežih aspekata našeg rada je odabir porodica kojima ćemo pomoći. Selekcija se vrši na početku svake godine. Nažalost, u našoj bazi porodica za pomoć trenutno se nalazi više od 1,100 ugroženih porodica, dok naša organizacija uspeva da pomogne nešto više od 200 porodica na godišnjem nivou.
Selekcija porodica je jedan temeljan proces koji smo podelili u nekoliko faza koristeći više od deset kriterijuma kako bismo mogli da izvršimo rangiranje, među kojima su od značaja stepen ugroženosti, broj dece, region u kojem žive porodice, dužina čekanja, hitnost situacije, da li je neko od članova domaćinstva teže bolestan, neophodna pomoć i drugo. Ono što svakako ohrabruje je da iz godine u godinu prikupljamo sve više sredstava pa se nadamo da ćemo u narednim godinama biti u prilici da pomognemo veći broj porodica na godišnjem nivou i time skratimo period čekanja na našu posetu i pomoć.
Kakvi su Vaši planovi za dalje?
Planovi naše organizacije ostaju nepromenjeni. Kao i do sada, trudićemo se da odgovornim i profesionalnim radom motivišemo još veći broj ljudi da se priključi našoj humanitarnoj misiji kako bismo zajedničkim snagama uradili sve što je u našoj moći da svako dete na Balkanu ima normalne uslove za život.
Autor: Anđela Golijanin
