Godinama unazad, Rumunija i Srbija grade prijateljske odnose, i čak u odnosu na ostale susede, najstarije diplomatske odnose. Ti odnosi su uspostavljeni 19. aprila 1841. godina a ishod je to da Srbija ima ambasadu u Bukureštu i konzulat u Temišvaru, dok Rumunija ima ambasadu u Beogradu i konzulat u Vršcu. Odnosi između Jugoslavije i Rumunije su se gradili i tokom ratova. Rumunija i Srbija tradicionalno imaju veoma dobre odnose koji datiraju još od XIX veka. Čuvena tvrdnja da je Rumunija kroz čitavu istoriju imala samo dva prijatelja – Crno more i Srbiju, ponavlja se kao mantra na susretima zvaničnika obe zemlje. U istoriji je poznat i termin rumunizacije Srba, što označava proces pokrštavanja pravoslavnih Srba u predelu istočnog Banata i Podunavlja. Rumunizacijom, Srbi su postajali Vlasi, to jest, Rumuni. Ovim činom, stupljeno je u nužno blizak kontakt
Organizacije čije su obe ove države članice jesu: Ujedinjene nacije, Dunavska komisija, Savet Evrope, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Pakt saradnje jugoistočneEvrope, Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope( iako od 2008. godine nisu članice, navešćemo), Srednjoevropska inicijativa, Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju i Krajovska grupa.
Pitanja nacionalnih manjina, odnosno položaja rumunske nacionalne manjine u Srbiji, i pitanje slobode veroispovesti predstavljaju jedina otvorena pitanja između dve zemlje. Treba spomenuti da je jedan od zahteva Rumunije još od ranih dvehiljaditih bio i otvaranje konzulata Rumunije u Zaječaru, što se i ostvarilo januara 2012. Rumunija je podržavala Srbiju u njenom nastojanju da očuva teritorijalni integritet i suverenitet.
Saradnja Srbije i Rumunije zabeležena i u upravljanju hidrocentralom Đerdap, što ih čini značajnim partnerima u oblasti energetike. Spekuliše se o narednim zajedničkim planovima u vezi sa transportom električne energije, nafte i gasa.
U odnosu sa ostalim državama gde su nacionalna manjima, Srbija sa Rumunijom nema problema oko obrazovanja i informisanja na maternjem jeziku. Između njih je potpisan bilateralni sporazum o zaštiti nacionalnih manjina i na tome formiranu Međuvladinu mešovitu komisiju za manjine.
Jedna od klјučnih tačaka neslaganja Srbije i Rumunije tiče se pitanja slobode veroispovesti, odnosno delovanja Rumunske pravoslavne crkve u istočnoj Srbiji. Na toj teritoriji, gde živi velika većina građana koji su se na popisima izjasnili kao Vlasi i koja, prema pravoslavnom kanonu, pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, početkom dvehiljaditih RPC je osnovala Protoprezviterat Dacia Ripensis (Priobalna Dakija), koji pripada eparhiji Dacia Felix. Srbija odbija da prizna slobodu delovanja protprezviterata RPC u istočnoj Srbiji na osnovu odredaba Zakona o crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije iz 2006.
Da Rumunija i da pristiže Srbiji u pomoć zaključujemo na osnovu toga da je Srbiji donirano 50.400 Astrazeneka vakcine od strane Rumunije tokom pandemije virusa Covid 19.
Autor: Milena Vlajić
