U poslednje vreme često se govori o posledicama dugog sedenja. Savremeni čovek provede većinski deo dana u sedećem položaju. Neki su primorani da provedu osam ili više sati sedeći, zbog posla koji obavljaju. Dok neki i posle posla provedu previše vremena u sedećem položaju i to najviše pred televizorom.
Neke od posledica koje se mogu javiti jesu oboljenja srca. Dokazano je da ljudi koji sede veći deo dana češće oboljevaju od srčanih bolesti. Takođe, postoji mogućnost da postanete zaboravni, pa čak i potpuno dementni. Ako previše sedite, izlažete se riziku da dobijete dijabetes. Smatra se da usled nekretanja se insulin manje proizvodi, pa tako dolazi do ove u današnje vreme veoma česte bolesti. Zbog predugog sedenja može doći do atrofije mišića, jer usled konstantnog nepokretanja mišići nemaju potrebu da vrše svoju ulogu. Veoma poznata posledica dugog sedenja je i kriva kičma. Do nje dolazi zbog toga što naša kičma usled učestalog sedenja biva sve manje fleksibilna, a postaje kruta. Još jedna štetnost dugog sedenja jeste gojaznost, koja je danas veoma učestala pojava. Često znamo da dok sedimo ispred TV-a ili kopjutera i gledamo neki film, seriju, posegnemo za nekim grickalicama. Najgora stvar u svemu tome jeste što nastavljajući da sedimo, sve to što smo pojeli, ne uspevamo da sagorimo i tako nam se talože masne naslage i kilogrami se samo uvećavaju, a mi bivamo sve tromiji. Po nekim studijama dugo sedenje može pospešiti nastanak pa čak i raka debelog creva, dojke ili endometrijuma, a uzrok ovih opakih bolesti je opet insulin.
Smatra se da i ako smo fizički aktivni, a veći deo dana provodimo u sedećem položaju i tad smo u opasnosti od raznis bolesti. Iz tog razloga se preporučuje da i dok smo na poslu, koji zahteva sedeći položaj, radimo vežbe ili bar povremeno ustanemo i prošetamo. Potrebno je samo malo više motivacije i volje da se promene loše navike.
Autor: Kristina Lazić
