Godinu dana od izbora u Belorusiji
Prošle godine održani su predsednički izbori u Belorusiji, čiju je pobedu i podršku građana odneo Aleksandar Lukašenko, poznat i kao „poslednji diktator u Evropi“. Prema podacima Centralne izborne komisije Lukašenko je osvojio šesto mandat, sa čak 80 procenata glasova. Obzirom da je prethodno bio na vlasti 26 godina, ishod izbora se nekima nije svideo i proistekli su mnogobrojni protesti. Iste te noći, poliicija u Minsku je hapsila i prebijala demostrante. Organizacija Amnesti Internešnal saopštila je da su ljudi koji su uhapšeni opisali da su bili skinuti goli, pretučeni i da im se pretilo silovanjem. Rezultati izbora su takođe doveli do zaostravanja odnosa između Evrope i Belorusije, gde su čak uvedene i sankcije od strane SADA-a i do velike krize unutar samo države.
Kako u Belorusiji, tako i širom sveta, predsednički izvori dovode do podeljenosti stanovništva, na onu stranu koja podržava izabranog i strana koja ga odbacuje i smatra da je odluka podmetnuta i da narod prevaren. Spekuliše se i da zapadne vlade smatraju za izbore u Belorusiji da su godinama unazad nepošteni i nerealni.
Mišljenja protivnika Lukašenka, bilo da je su izbori lažni i da je pobedu trebala da odnese Svetlana Tihanovska. Sumnja se da su joj upućene pretnje pri samoj kandidaturi, zbog čega se povukla iz političkog života na neki vremenski period i odlučila na život u Litvaniji, kako navode izvori.
Što se tiče situacije unutar države, do 2020. godine nije zabeležena tako velika kriza. Očekivalo se da se sam položaj Belorusije može promeniiti na bolje uz pomoć Vladimira Putina, gde se čak navodi da su se Lukašenko i Putin sastali tokom 2020. godine čak 4 puta, u cilju pomoći Belorusiji. I dok su ostali išli protiv odluke da Lukašenko bude ponovni predsednik, Putin mu je uručio čestitku i obećao „sveobuhvatnu“ pomoć.
Naime, veliki broj demonstracija protiv Lukašenka izvedene su kao odgovor na jednu od njegovih izjava, a to je da vlast ne može biti vođena od strane žene, čime im je otvoreno i pretio da će odgovarati za demonstracije ukoliko nastave sa njima, dajući im „časnu mušku reč“.
Lukašenko je, u duhu sovjetskih prethodnika, uspostavio kontrolu nad medijima, zlostavljao i zatvarao političke protivnike i gušio nezavisne glasove. Jednom prilikom tokom izlaganja ljudima izjavio je da on vlada autoritarno i da se nikada toga nije stideo. Zemlja mora da se drži pod kontrolom, i paziti samo da se ne upropaštavaju tuđi životi.
Među brojnim događajima koji su pogađali svet, ni sam virus Covid 19 nije zaobišao Belorusiju. Naime, u jeku samog virusa, dok su ostale države uvodile policijski čas i karantin, Lukašenko je stao ispred svog naroda i doneo odluku da oni to ne uvode. Njegova dijagnoza za ovakav virus, bila i vodka i sapun, što je često i izjavljivao u medijima. U međuvremenu, uprkos odbijanju činjenice da sam virus postoji, sam Lukašenko je bio pozitivan, ali kako mediji navode, bez simptoma.
Autor :Milena Vlajić
