Marko Dražić za “ Novi svet“ govori o humoru u Srbiji, cenzuri u medijima i planovima Njuz neta i emisije 24 minuta

Kultura Showbiznis

Kako komentarišete humor u Srbiji?

Teško je odgovoriti na ovo pitanje, jer postoje različite vrste humora i različiti su ukusi publike. Imam utisak da danas svako može da pronađe nešto za svoj ukus i dobra stvar je što i u medijima ima više humora nego pre recimo deset godina. Razlika u odnosu na neka prethodna vremena su i društvene mreže, gde mnogi duhoviti i kreativni ljudi mogu da pronađu svoju publiku, bilo da je reč o zanimljivim tvitovima, mimovima, fejsbuk statusima, a ne treba zanemariti ni YouTube, Insagram i Tik-Tok videe, tako da je i ovo razlog što je danas moguće doći do mnogo veće količine zabavnog sadržaja, a kvantitet često može da poveća i kvalitet.

 Da li postoje neke šale zbog kojih se kajete što ste ih izgovorili?

U privatnom životu svakako. Kada je reč o onome što radimo na Njuzu i 24 minuta, sigurno postoje neke stvari koje su mogle i morale da budu bolje i za koje mi je žao što nismo malo bolje poradili na njima, ali nijedna mi nije toliko loša da se kajem što smo je objavili.


Kakva je cenzura i autocenzura u Srrbiji?

Itekako su prisutne i nekad je autocenzura veći problem. Ne postoji gora stvar ako radiš u medijima, nego da u startu odbacuješ neku temu pod pretpostavkom da ćeš imati problema zbog nje i da je bolje da je ne čačkaš. A to je upravo situacija koja ljudima na vlasti odgovara. Dok nešto ne probaš, nećeš znati da li to nije moglo. Situacija u medijima je svakako danas mnogo gora nego kad smo mi počinjali Njuz 2010. ili 24 minuta 2013. godine, ali i tada su bile iste ove priče i da smo mi kalkulisali kako da se bavimo ovim poslom a da sebe nikad ne dovedemo u nezgodnu poziciju, nikada ne bismo započeli ni sajt ni emisiju. Na kraju krajeva, ako nešto želiš da proguraš i ne uspeš, makar znaš da si žrtva cenzure, što je opet manje zlo nego se povući bez ikakve borbe.

 Kakva je atmosfera u timu Njuzovaca?

S obzirom na to da je leto, slabije idemo u redakciju, tako da uglavnom komuniciramo preko Fejbuka. Ipak, mnogi misle da je u Njuzu atmosfera mnogo zabavnija nego što stvarno jeste. Naravno da postoje mnogi trenuci koji su onakvi kako ljudi zamišljaju kod nas, gde smo raspoloženi, smejemo se, često i nekim forama za koje znamo da su pogrešne i da nikada one ne bi završile na sajtu ili u emisiji, ali isto tako ima i trenutaka kada se ućutimo i kad nam nije do rada. Pogotovu ako smo prethodno recimo gledali predsednikov intervju od nekoliko sati ili zasedanje Skupštine, tada baš u nama bude malo entuzijazma.

S obzirom da su emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ i „24 minuta“ prakično jedna za drugom, kako nalazite materijal za emisiju?

Ovome bih dodao još i emisije „Pljiž“ i „Dobar, loš, zao“, koje takođe na zabavan način komentarišu aktuelne vesti. Mislim da nije nikakav problem što u svim ovim emisijama dajemo osvrt na slične događaje. Živimo u maloj zamlji, u kojoj je skoro sva pažnja medija usmerena ka jednom čoveku, tako da nije naša ideja ni da pronalazimo vesti koje ovi drugi nemaju. Gledaoci su ti koji biraju čije će tumačenje pratiti, a dobra stvar kod komedije je što praćenje jedne emisije ne isključuje praćenje druge ili treće. Nezgodno bi bilo ako bismo u našim komentarima i humoru krenuli da pričamo skoro iste stvari, ali za sada nisam imao utisak da se to dešava, iako je neminovno da nekad isti događaj različiti ljudi prokomentarišu na sličan način.

Da li planirate neke novitete u emisiji?

 

Za ovih osam godina emisija se nije previše menjala, mada je bilo nekih inovacija i novih segmenata. Zanimljivo, kada smo do njih došli, to nije bila neka strateška odluka, kao sad ćemo da sednemo i smislimo neku novu rubriku. Često nas neki događaj spontano inspiriše. Nekad i muka. Jedna od najdažih rubrika gledalaca tokom prošle godine bila je „Ova soba je moj karantin“, gde smo puštali snimke naših gledalaca kako pevaju, igraju, glume, žongliraju. Do nje smo došli tako što smo shvatili da ne možemo da imamo bend u studiju, a da je lepo da emisiju završimo nekom muzikom, a kako su svi bili u svojim domovima, došli smo na ideju da motivišemo gledaoce da kod kuće urade nešto kreativno. I to se pokazalo kao pun pogodak. Čak imam utisak da će ova rubrika kroz 10-20 godina biti sjajan prikaz karantina i svega što nam se dešavalo tokom 2020.

Koju temu satiričari u Srbiji generalno najviše vole da obrađuju?

 

Publika generalno voli humor na račun političara, na prvom mestu političara na vlasti. To je dobar način da se oni demistifikuju, da i gledaoci kad prihvate sprdnju na račun najmoćnijih ljudi u društvu, shvate da su oni, uz sav uticaj i nedodirljivost koju imaju, obični ljudi koji neretko prave teške gluposti. Mi kao narod volimo da negujemo lidere i da im se divimo, zbog čega je satira dobar način da se oni malo spuste na zemlju, a samim tim i njihova percepcija u narodu.


S obzirom da ste se oprobali i u glumi, da li je to jedna od profesija u kojoj bi se mogli
zamisliti u budućnosti?

Definivitino ne. Bilo mi je drago da učestvujem u projektu za Danas, svideo mi se scenario i srećan sam da sam bio deo te sjajne reklame, zabavno mi deluje i da kažem ljudima da sam imao glumački debi uz Ljubu Bandovića, ali gluma nije nešto o čemu sam maštao i dosta mi je sve to bilo stresno. Ne isključujem da ću možda još nekad imati neki sličan izlet, ali svakako ne vidim sebe kao glumca u nekom filmu ili seriji.

 

Autor: Anđela Golijanin

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *