U islamskoj tradiciji žene nose hidžabe koji pokrivaju kosu i celo lice ili njegov deo da iskažu svoju skromnost i pobožnost u prisustvu muškaraca koji nisu bliski rođaci. U zavisnosti od države ili regije islamskog uticaja, nošenje hidžaba može biti nametnuto ili zabranjeno zakonom. Četiri bliskoistočne zemlje imaju zakone koji zahtevaju nošenje hidžaba i to su: Irak, Libija, Sudan i Saudijska Arabija. Suprotno njima, postoji puno zemalja koje ograničavaju nošenje verske odeće.
Muslimanke koje živi u arapskim zemljama su u neku ruku u boljem, a u neku ruku u gorem položaju uzimajući u obzir da je u tim zemljama islam službena religija. U boljem položaju su jer uglavnom mogu nositi hidžab svuda neometano, mada pojedine zemlje kao što su Alžir, Egipat i Oman imaju zakonom propisane situacije u kojima se hidžab treba ili ne treba nositi. A u gorem su položaju u slučaju da ne žele da se pokriju s obzirom da u zemljama u kojima je nošenje hidžaba obavezno ne nošenje oštro kažnjavaju, često i fizičkim nasiljem.
Zemlje koje muslimankama ne dozvoljavaju nošenje hidžaba su uglavnom zemlje Evrope. U Francuskoj i Belgiji je zabranjeno pokrivanje lica na javnim mestima što je dovelo do brojnih protesta muslimanki. Ovi protesti, međutim, nisu doveli do promene situacije. I u susednoj Bosni i Hercegovini su muslimanke protestvovale zbog zabrane nošenja hidžaba. Ali to opet nije urodilo plodom jer se vlasti brane činjenicom da je zabranjeno nošenje bilo kog verskog obeležja, ne samo muslimanskih. Muslimanke su tada izašle na ulice sa natpisima “Hidžab – moje pravo, moj izbor”.
Autor: Lidija Knežević
