Dan uoči svečanog otvaranja najpoznatijeg srpskog festivala filma, niških Filmskih susreta, koji će se ove godine održati na Letnjoj pozornici u tvrđavi od 21. do 27. avgusta, imali smo prilike da razgovaramo sa direktorom Niškog kulturnog centra, gospodinom Srđanom Savićem. Niški kulturni centar, kao što smo navikli, već godinama uspešno organizuje najveću i najvažniju kulturnu manifestaciju našeg grada. Kao filmski i književni kritičar, član Fiprescija i urednik niškog fimskog časopisa Filaž i dugododišnji radnik na polju kulture u Nišu, gospodin Savić učinio nam je čast govoreći o najaktuelniim temama iz sveta filma ne samo u našem gradu već i u regionu.
Za razliku od prethodne godine, kada su Filmski susreti održani oktobra meseca u zatvorenom prostoru bioskopa Cineplexx, ove godine već imamo razloga za vedrije raspoloženje. 56. Filmski susreti biće održani u tradicionalnoj festivalskoj atmosferi Letnje pozornice u tvrđavi. Ipak, uzevši u obzir to da je još uvek na snazi specifična situacija prouzrokovana pandemijom koronavirusa, manifestacija će biti propraćena nizom mera radi zaštite zdravlja učesnika i publike.
Gospodine Saviću, koji su uslovi i mere zaštite prilikom ulaska na Letnju pozornicu u vreme trajanja festivala?
Odluka Kriznog štaba Vlade RS i Gradskog štaba za vanredne situacije ustanovila je da Letnja pozornica može biti ispunjena do poslednjeg mesta uz primenu strožih epidemioloških mera od uobičajenih kada je reč o filmskim festivalima. To znači da na Letnju pozornicu tokom projekcija u večernjim satima mogu da uđu samo oni koji imaju potvrdu o vakcinaciji ili o preležanom kovid 19 virusu u prethodnih šest meseci, zatim oni koji imaju validan PCR test ili antigenski test. Oni koji to nemaju moći će da se testiraju na punktovima preko puta ulaza u Letnju pozornicu, gde će testiranje biti obavljano po umanjenoj ceni, tj. 750 dinara. Testiranje onih koji to nisu stigli da učine ranije vršiće Aqualab. Radi se o brzom testu koji rezultate pruža u roku od 20 do 30 minuta. Sve zajedno to podrazumeva da sugrađeni na vreme ulaze u Letnju pozornicu, a ne u poslednjem trenutku kao što je to po nekad običaj, jer bez primene ovih mera ne bi bilo ni festivala.
Nakon ovih tehničkih informacija preći ćemo na ono što zanima sve ljubitelje filma i fanove čuvenog niškog festivala. Za početak, recite mi koja glumica će ovog leta imati čast da izgovori čuvenu rečenicu: „Kolege glumci, tvrđava je naša?“
Predsednica tročlanog žirija 56. Filmskih susreta biće glumica Ljiljana Dragutinović koja će na otvaranju primiti ključeve niške tvrđave. Na otvaranju, osim predaje ključeva, biće dodeljena i strukovna nagrada Pavle Vuisić za životno delo, koju dodeljuje Udruženje filmskih glumaca Srbije, pred auditorijumom od oko 3000 ljudi.
Kojim filmom će biti otvoren ovogodišnji festival filma u Nišu?
Na otvaranju festivala prikazaće se film Toma, Dragana Bjelogrlića i Zorana Lisenca, a očekuje se i dolazak ozbiljne ekipe tog filma, od reditelja, producenta, direktora fotografije, pa sve do glumaca. Biće to srpska premijera filma i prikazaće se samo jedan dan nakon svetske premijere u Sarajevu.
Koliko filmova će niška publika imati prilike da pogleda tokom festivalskih večeri u tvrđavi?
U zvaničnom, takmičarskom programu biće prikazano 11 filmova. U noći otvaranja biće prikazan jedan film, Toma, a narednih večeri po dva filma. Biće prikazana i dva gostujuća filma, tj. dokumentarni film Glumčina o Zoranu Radmiloviću, velikanu srpskog glumišta i prva epizoda igrano-dokumentarne TV serije RTS-a, Branilac, gde se na osnovu očuvanih zapisa Filote File i Nišlije Olivera Inca rekonstruišu neki poznati sudski slučajevi koji su intrigirali nekadašnju Jugoslaviju i kasnije Srbiju.
Da li će festivalu prisustvovati i neko od stranih glumaca?
Može se desiti da bude prisutan neko iz bivših jugoslovenskih republika, glumci iz sastava ekipe iz filmova. Na Filmske susrete u Nišu stranci ne dolaze iz kozmetičkih razloga, već samo kada su deo filma. Oni, takođe, kada dođu, ne mogu da se naviknu na to da su stranci jer dolaze iz istog šinjela jugoslovenske kinematografije. Na 56. festivalu Filmski susreti u Nišu film Toma imaće srpsku, a filmovi Nečista krv i Ne igraj na Engleze doživeće svoje svetske premijere. Kada je u pitanju film Ne igraj na Engleze, posebno nam je drago to što će u Nišu doživeti svoju svetsku premijeru. Ovo je film sniman po motivima predstave koja godinama privlači pažnju publike u raznim pozorišnim kućama. Svi u ekipi koja je radila na ovom filmu su svesni da je ambijent u Nišu neponovljiv, sa kapacitetom od 3000 ljudi i po nekom nagradom, te da pruža ozbiljan zamajac za kasniju bioskopsku projekciju. Takođe, film i nama pomaže jer imamo premijerne filmove koji skreću pažnju javnosti za kasnije prikazivanje u bioskopima.
S obzirom na to da su Filmski susreti poznati i po prestižnim nagradama, da li je možda već poznato neko ime iz sveta filma koje će biti počastvovano nekom od nagrada?
Ne, zato što se formira tročlani žiri. Neki filmovi su premijerni, a neki su imali svoje bioskopske premijere, pa je moguće da su članovi žirija već odgledali neki od takmičarskih filmova. Međutim, oni će pratiti reakcije publike i to kako film izgleda na velikom platnu u fenomenalnom ambijentu. Žiri donosi odluku o osam nagrada: nagradi za debitantsku ulogu, nagradama za epizodnu mušku i žensku ulogu, poveljama za izuzetnu mušku i žensku ulogu, nagradama Car Konstantin i Carica Teodora i konačno gran pri Naisa za najkompletnije ostvarenje na festivalu koje u nijansama nadmašuje dobitnike nagrada Car Konstantin i Carica Teodora. Poslednjeg festivalskog dana uslediće obaveštenja o nagradama, a publika će takođe imati ulogu pri odlučivanju. Naime, svake večeri će ko želi u posebne kutije ubaciti listić kojim će glasati za glumca večeri. Ovi glasovi se sabiraju i objavljuju, a onaj glumac, koji je imao najviše glasova, na kraju dobija nagradu glumca festivala koji je ostavio ozbiljan utisak na gledaoce, pa su oni visoko vrednovali taj glumački naslov. Takođe će biti uručene i neke nezvanične nagrade, ali o njima će biti više reči nekom drugom prilikom.
Publika u Nišu takođe je navikla da pored filmskih projekcija bude počašćena i brojnim pratećim manifestacijama. Šta ove godine Nišlije mogu očekivati kada je u pitanju vanfestivalski program?
Kada su u pitanju prateće manifestacije, biće prikazane projekcije filmova nastalih u regionalnim produkcijama, zatim epizode TV serija koje privlače posebnu pažnju i koje su stekle legitimitet da se prikazuju na festivalima i da se o njima diskutuje. Biće organizovane radionice i predavanja. Najpre će 22. avgusta, u 13 časova, u Maloj sali Niškog kulturnog centra biti organizovana radionica pod naslovom „Kako se gleda film – mala škola bontona“ koju će voditi dvojica filmskih kritičara Đorđe Bajić i Zoran Janković. Istog dana u 17 i 30 časova održaće se predavanje/radionica Borjana Jovanovića „Glumac u holivudskom filmu.“ 24. avgusta, u 17 i 30 časova održaće se predavanje/radionica Petra Strugara sa temom „Igra pred kamerom“ dok će narednog dana, u 13 časova biti organizovan okrugli sto sa radionicom „Glumci-voditelji“ sa moderatorom prof. Radovanom Rankovićem, koji će usmeravati temu o tome zbog čega se glumci odlučuju za poslove voditelja, pa čak i svoj poziv menjaju za posao voditelja. U Oficirskom domu biće organizovana izložba Jovane Šornalović, zatim izložba filmskih plakata Nebojše Bošnjaka iz Novog Sada u galeriji Niškog kulturnog centra i pres konferencija na otvorenom u kafeu Pozornica.
photo: Srđan Jović
Koji filmovi će obeležiti poslednje veče festivala?
Na zatvaranju, nakon ceremonije koja počinje oko 21 čas, biće prikazan gostujući film Glumčina, reditelja Vladimira Ristića, a prema scenariju Milana Cacija Mihajlovića koji je bio prijatelj i saradnik pokojnog Zorana Radmilovića, velikana jugoslovenskog glumišta. Poslednje večeri festivala biće prikazana i ranije pomenuta prva epizoda serije Branilac.
S obzirom na to da ste član Fiprescija, pokretač i urednik nekoliko fimskih časopisa i filmski kritičar, koje je Vaše mišljenje o konceptu filma Nečista krv i o tome što je radnja filma smeštena skoro jedan vek ranije u odnosu na vreme koje je u svojim pripovetkama i romanu Nečista krv opisivao Borisav Stanković?
Film Nečista krv zanimljiv je iz nekoliko razloga. Prvo, rađen je po scenariju Vojislava Nanovića napisanom 1975. godine, a o kojem je maštao još pedesetih godina. Nažalost nikada ga nije realizovao, jer se našao u nemilosti javnosti Jugoslavije budući da je smatran za prvu generaciju reditelja, te da je prevaziđen i da neće uspeti da se uklopi u moderne tokove, što je bilo nepravedno prema ovom klasiku. Drugo, filma se uhvatio Milutin Petrović, autor koji je poznat po nekonvencionalnim, delimično alternativnim i tkz. gerilskim filmovima, snimanim sa malim budžetima i sa visokim individualizovanim autorskim pretenzijama. Dakle, takva autorska ličnost se poduhvatila ozbiljnog filma epohe koja se dešava u Vranju i okolini polovinom XIX veka. Treće, sam reditelj je istakao da je stvarao pod uticajem američkog Vestern žanra koji veoma voli i kojem se oduvek divio, tako da je, radeći Nečistu krv, stalno imao na umu Sema Pekinpoa i druge slavne autore vesterna, njihov stil, tematiku, način na koji se grade odnosi među likovima i način na koji se kreira kompletna atmosfera filma. Četvrto, film je nastao po motivima nekoliko dela Borisava Stankovića, a naročito Nečiste krvi. Međutim, nije u pitanju direktna adaptacija Nečiste krvi ni bilo kog drugog Stankovićevog dela, već netipična kombinacija motiva i likova iz više njegovih proznih dela. Sve to je poseban podsticaj za raspravu o odnosu između filma i književnih dela na kojima je zasnovan, odnosno o vrednosti autorskih dostignuća scenarista i reditelja u svetlu klasičnih književnih predložaka. Peto, čitav niz glumaca se pojavljuje u filmu, a nekoliko njih, pored Dragana Bjelogrlića, u glavnoj ulozi pokazuju da su potpuno sazreli i da za njih više nema glumačkih tajni. Znajući da je paralelno rađena i serija, sigurno je da će neki od likova biti razrađeniji u TV seriji zbog više prostora, mogućnosti i dužeg trajanja.
Da li će se, i po čemu, izuzev pojačanih mera zaštite zdravlja aktera festivala i publike, 56. Filmski susreti razlikovati od predhodnih?
Pre svega povratak na Letnju pozornicu je veoma veliki uspeh. Drugo, gledajući filmove na repertoaru takmičarskog programa Filmskih susreta, ovo je jedan od najzanimljivijih festivala u poslednjih dvadeset godina i kada su u pitanju premijere i kada je reč o kvalitetu filmova i kvalitetnih glumačkih nastupa u njima. Najzanimljivije od svega je što ćemo u nekim filmovima imati prilku da vidimo prvorazredne nastupe naturščika, dakle ljudi koji nisu profesionalni glumci u pozorištu ni na filmu, ali su na filmu ostavili zapanjujući utisak, posebno u filmovima Oaza i Lihvar.
Imajući u vidu to da se već godinama bavite organizovanjem festivala Filmski susreti, koji deo posla biste izdvojili kao najdraži, a koji kao najteži?
Najdraži deo posla je kada se razgovara o filmovima koji će se naći u postavci, kada ih treba rasporediti po danima, susreti sa predstavnicima filmova, druženje sa gostima sa drugih festivala i raznih fimskih institucija na festivalu. Najteži deo je onaj koji se tiče organizacije u delimično ili u potpunosti vanrednim okolnostima kao što je sada slučaj zbog pandemije koronavirusa. Posebno je veliki problem ogroman pritisak koji pada na kompletno rukovodstvo festivala kada je reč o ulaznicama. To znači da svi žele da budu na Letnjoj pozornici, tada telefoni neprestano zvone i dolazi do problema koji onemogućuju koncentrisanost na osnovni posao.
U iščekivanju otvaranja 56. Filmskih sureta u Nišu, u ime redakcije i uredništve Novog sveta čast mi je da izrazim zahvalnost gospodinu Saviću na izdvojenom vremenu i divnoj uvertiri kojom je najavio nezaboravnih nedelju dana unutar tvrđave, vekovnog simbola grada Niša.
Autor: Srđan Jović
