Skandinavsko poluostrvo je veliko poluostrvo u Evropi koje dele tri države. Te tri države, Danska, Norveška i Švedska, imaju zajedničku isprepletanu i dugu istoriju, imaju isto poreklo (pripadaju Germanskim narodima) i njihovi jezici donekle mogu se međusobno razumeti. Kako su delile prošlost, tako su jedna na drugu uticale i što se tiče nacionalnih obeležja. Pozabavićemo se zastavom države na zapadu Skandinavskog poluostrva i koja je najređe naseljena država Evrope. Zastava Norveške, koja se menjala pod uticajem susednih zemalja sa kojima je sklapala dogovore ima veoma dugu istoriju stvaranja. Zanimljiva je po tome što se kombinacijom boja na njoj mogu dobiti zastave Indonezije, Holandije, Finske, Poljske, Francuske i Tajlanda, zbog čega je dobila nadimak „majka svih zastava“.
Sama zastava je oblika pravougaonika sa plavim krstom uokvirenim belim okvirom. Nju je 1821. godine dizajnirao Frederik Melzen. Ona se koristila kao takva do 1844, a od 1898. se koristi bez promena. Krst na njoj predstavlja hrišćansku veru. Krst je čest simbol danske i švedske zastave i on predstavlja odnos prema ostalim skandinavskim zemljama. Crvena i bela boja podsećaju na zastavu Danske zato se smatra da od nje i potiču, dok plava potiče od švedske. Upravo ta crvena i bela predstavljaju i savez Norveške i Danske.
Veruje se da boje crvena, bela i plava predstavljaju boje slobode i nezavisnosti.
Naravno postoje tumačenja da je crvena boja krv koja je prolivena od strane ratnika koji su se borili za nezavisnost, plava je boja pomorskih sila a bela mira.
Zanimljivo je da je Norveška od 16. veka pa sve do 1814. godine koristila dansku zastavu sve dok sadašnja nije postala službena.
Norveška vojska ima poseban poziv za podizanje i spuštanje zastave „flaggappel“, što bi značilo-pažnja na zastavu. Za vreme podizanja zastave, ljudi koji se nađu u blizini moraju stajati mirno time ukazujući poštovanje.
I grb Norveške predstavlja nacionalni ponos. On je jedan od najstarijih simbola u Evropi koji se koristio i 1285.godine, a onaj koji danas važi odobren je 1937. Grb se može koristiti samo u skladu sa zakonom.
Zakonom je propisano i kada se zastava podiže i spušta. Od oktobra do marta ona se podiže od osam sati, od novembra do februara od devet. Spušta se najkasnije do devet sati naveče. U severnim okruzima Nordland i Tromse ona se vijori između deset sati ujutru i tri sata popodne od novembra do februara. Ova pravila ne važe sa privatnu upotrebu.
Takođe, prema zakonu, Norvežani jednako poštuju i zastave drugih država.
Zanimljivo je da se norveška zastava ne savija u trougao nego se rola u cilindar kako bi se onda zavezala.
Zastava Islanda identičnog je dizajna kao i norveška samo su boje obrnute i obe nose dansko poreklo i skandinavski krst.
Italijanski brend Napapijri koji je poznat po zimskim jaknama, stvarima za hladne uslove i komforu kao logo koristi upravo ovu zastavu baš zbog klimatskih uslova i prirode koju nam ona nudi. U naziv brenda uključen je i finski jezik, te nam on ukazuje u potpunosti na skandinavske zemlje i uslove za koje je ovaj brend i namenio svoje najpoznatije proizvode .
Autor: Ivona Đurić
