Prvi put pokret Talibana pojavio se početko devedesetih, tačnije 1994. godine kada se dogodio građanski rat u Avganistanu. Oni su zauzeli državu nakon što su se sovjetske trupe povukle odatle. Širili su se prvenstveno iz jugozapada zemlje da bi u jednom periodu do 2001.godine držali oko tri četvrtine čitave države. Svrgnuti su sa vlasti nakon 11. septembra kada su Amerikanci izvršili napad na njihovu državu. Tada je talibanska moć pala a SAD su nastojale da uspostave demokratiju u Avganistanu.
U početku vladavine, obećavali su razvoj trgovine, suzbijanje korupcije, poštovanje zakona međutim uveli su brojna pravila koja je čini se državu daleko odveo od načina života kojima se ranije živelo. Devojčice starije od 10 godina nisu smele ići u školu, televizija je zabranjena, kultura nije bila nešto u šta su ulagali i cenili, žene nisu smele studirati. Muški lekari nisu smeli lečiti žene te je zdravstvo bila jedina oblast gde su one smele raditi. Ukoliko bi neka žena prekršila koje pravilo, javno bi bila bičovana ili pogubljena. Javna pogubljenja bila su jeziv primer vladavine ove vojne organizacije. Njihov vođa bio je Mula Mohammed Omar koji je živeo do 2013. godine.
Formalno diplomatsko priznanje talibani su dobili od Sjedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije i Pakistana.
Brutalno su se ophodili prema Avganistancima, spaljivali su plodnu zemlju. Međunarodno su bili osuđeni za svoje postupke.
Talibani jako strogo tumače Šerijat, žene su primorane da nose burke i uglavnom nisu smele da rade. Zapad im je bio slaba tačka te su zapadne knjige bile zabranjene.
Nakon što je SAD pružila podršku avganistanskoj vladi nakon 11. septembra, talibani su počeli sa napadom. Pokušaji da se uspostavi mir nisu uspevali.
Tek 2021.godine, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden rekao je da će se do 11. septembra američke trupe povući.
4. maja talibani počinju sa napadom na snage avganistanske vlade u Helmandu. Na zapadu zarobljen je jedan od glavnih protivnika talibana Mohammad Ismail Han. Predsednik Biden smatra da američke trupe treba povući i okončati ovaj dugi rat.
Trenutno, Avganistanci su u veoma teškoj poziciji. Kako su talibani zauzeli Kabul 15. avgusta, Amerikanci su pokušali da pomognu svojim državljanima i saveznicima. Veliki broj ljudi pokušao je da se ukrca u avione poslate da evakuišu diplomate i civile kako bi izašli iz države. Ljudi su dolazili bez pasoša misleći da će se spasiti. Ostajali su na aerodromu bez hrane i vode.
Talibani kontrolišu saobraćaj, nalaze se na kontrolnim punktovima.
Pripadnici talibanske vojne organizacije sebe nazivaju i Islamskim Emiratom Avganistanom. Pokret iznosi oko 75 hiljada boraca.
Oni od SAD-a i Avganistana sada očekuju potpunu predaju vlasti. Postoji šansa i za osnivanjem prelazne vlade, međutim SAD kaže da Vašington tu vladu neće priznati ukoliko vlast bude preuzeta nasilno.
Predikcije su da će talibani ponovo uspostaviti neki vid diskriminsianja žena i strogog režima koji je postojao ranije. Ova grupa međutim tvrdi da će biti umereniji i poštovati živote ljude pogotovo u Kabulu.
Evropa je preplavljena izbeglicama iz Sirije, a kako se predviđa, i izbeglice koje beže pred talibanima doći će na naš kontinent. Oko 100 država se izjasnilo da se neće obavezati da prihvati izbeglice iz Avganistana.
Autor: Ivana Đurić
