Šriom sveta su deca sa smetnjama u razvoju okružena stigmama i diskriminaciji, zbog čega su često izdvojena kako iz društva, tako i iz medija. Ne uzimaju se u obzir kada su u pitanju nacionalne statistike, eksperimenti ili ankete, čime u očima naroda postaju maltene nevidljivi…
Ova borba se nažalost ne zaustavlja samo na osobi sa smetnjom u razvoju, već se širi na njenu kompletnu porodicu. Naravno, koliki će to problem da predstavlja zavisi od stepena zaostalosti deteta, kao i od finansijske i porodične situacije, države stanovanja i ostalih ustanova koje bi trebale da pruže pomoć ovakvim licima.
Za početak, važno je da se smetnja na vreme prepozna. Za roditelja će uvek biti neizmerno teško da prihvati da nešto sa njegovim detetom nije u redu, ali je za dobrobit kako njega, tako i deteta neophodno da se što pre pomiri sa tom činjenicom, kako bi se odmah preduzele sve potrebne mere.
Poznata je činjenica da nesreća nikada ne dolazi sama, pa otuda statistike pokazuju da više od 55% porodica sa decom ometenom u razvoju žive u težem siromaštvu. Samim tim, deca iz takvih porodica ne mogu imati pravilne uslove i negu koja podrazumeva redovne i česte posete lekarima, pristup što boljim specijalnim školama, ličnu pratnju i tako dalje. Da ne pominjemo da to znači nedostatak sredstava i za ostatak porodice.
Da li su onda domovi ili institucije nalik njima najbolje rešenje za decu i odrasle sa hendikepom? Činjenica da su, posebno u Srbiji, uslovi u domovima za ovakvu decu neljudski i neoprostivi. Postoje brojne optužbe i dokazi za sistematsko zlostavljanje koje se događa u ovim ustanovama. Seksualno uznemiravanje, blago rečeno nehigijenski uslovi, zanemarivanje potreba pacijenata i nasilna kontracepcija su pojave sa kojima ovi ljudi moraju svakodnevno da žive. Zbog ovih uznemiravajućih činjenica ne možemo kriviti porodice koje, bez obzira na nedostatak finansija, nisu spremne da pošalju svoje dete u dom.
Koliko god surovo zvučalo, ne možemo se pretvarati da briga o detetu sa smetnjama u razvoju ne predsavlja veliki problem i stres za roditelje. Bez obzira na stepen zaostalosti, strah i obaveze će uvek biti prisutne i zato je važno da država obrati više pažnje na ustanove koje bi trebale da im omoguće što bolji život, što veća prava, kao i na sve druge vidove pomoći koji se mogu pružiti njima i njihovoj porodici.
Ukoliko ste u ovakvoj situaciji važno je da zapamtite da niste sami i da ne smete biti prestrogi prema sebi. Od vas se ne očekuje savršenost, zato oprostite sebi ako naiđete na prepreku. Vama je potrebna nega kao i vašem detetu, tako da je važno da u ovoj borbi ne izgubite sebe, svoj optimizam i veru u svoje sposobnosti.
Autor: Olivera Sekulić
