Prvi predsednik republike Turske Mustafa Kemal Ataturk prema mnogima predstavlja heroja koji je državu uveo u moderan svet i učinio je dostojnom Evrope i zapada. Osmansko carstvo bilo je konzervativna tvorevina, carstvo u kome se i dalje korstilo arapsko pismo, u kome je jezik bio sve sem jednostavnog, u kome žene nisu imale prava dostojna gradjanina i carstvo u kome je vera bila putokaz ka svemu. Ne samo da je državu doveo na viši nivo, on je omogućio narodu da napreduje, uveo besplatno školovanje, usvojio gregorijanski kalendar, reformisao abecedu, uveo prezime kao oznaku porodice. Oni koji nisu imali prezime, u novinama u mogli videti spisak dostupnih i birali. Mustafa Kemal borio se za modernizaciju, evropeizaciju i izbacivanje svega što je bilo loše u Osmanskoj državi. Ulagao je u nauku, na nauku se i oslanjao, smanjio diskriminaciju i potčinjavanje žena, dozvolio je korišćenje alkohola.
Što se tiče politike, uveo je Narodnu skupštinu kao glavno telo, trudio se da uzdigne demokratiju u državi i održi stabilne odnose sa Rusijom pa čak i sa Grčkom.
Kako je bio veoma odlučan da ostane na vlasti i da ga narod voli, tako se postarao da ni jedna stranka ne stane na put njegovoj vladavini. Uveo je i zakon za kodove oblačenja po ugledu na Evropu ne bi li iskorenio konzervativne oblike ostale iz Osmanskog perioda. Fes je zamenio šapkom, što su mnogi Turci smatrali nečuvenim jer je fes narodno obeležje njihovog naroda, a 1934. godine žene dobijaju pravo glasa. Do tada niko nije mogao da zamisli da će u jednoj takvoj državi žena imati određenu moć u državnim pitanjima i politici. Ukoliko bi se neko protivio Ataturkovim odlukama, vrlo brzo bivao bi ućutkan.
Upravo iz njegove vladavine potiče većina državnih praznika u Repulici Turskoj.
Tako su nacionalni praznici veoma važni događaji veliki broj ljudi ih poštuje. Jedan od najvažnijih praznika svakako je Dan republike 29. oktobra kada je Mustafa Kemal Ataturk proglašen za predsednika.
Dan pobede slavi se 30. avgusta kao dan kada je Ataturk pobedio u bici kod Dumlupinara. Ataturk se posebno posvetio deci.
Kao što je spomenuto, ulagao je u obrazovanje dece i čak im posvetio i praznik koji se i dan danas slavi- Dan dece i nacionalnog suvereniteta 23. aprila. Na taj dan osnovana je Velika narodna skupština.
Slavi se i Dan omladine i sporta i dan sećanja na Ataturka 19.maja kao dan kada je počeo rat za nezavisnost i dan kada se Ataturk iskrcao u luci Samsun. Taj praznik posvećen je omladini.
Ono što je mnogima palo teško, bilo je opismenjavanje. Veliki deo nacije bio je nepismen i služio se samo osmanskim jezikom koji je Ataturk zamenio modernim turskim. U javnosti je bilo obavezno služiti se isključivo turskim. Poznato je da je bio surov prema protivnicima njegove ideologije makar to bile poznate ličnosti tog doba. Jedan od najvećih turskih književnika Nazim Hikmet bio je čak osuđen i na zatvor.
Bio je veoma svestan značaja kulturnih institucija te je otvarao muzeje, podsticao razvoj opere, filma i drugih vidova umetnosti.
Iako je kada je došao na vlast insistirao na rigoroznim reformama, na stvaranju sekularne države, odnosno one slobodne od religijskih verojanja, na potpunoj nezavinosti i oslobađanju
od osmanskog nasleđa, Ataturk je pojam čoveka čije će se ime čuti u svakoj modernoj turskoj kući, čija će slika visiti na zidu svih pristalica njegovih ideja.
Kako mu i samo prezime kaže Ataturk-otac Turaka, on je stvorio modernu državu od konzervatine, unapredio ekonomiju i uticao na razvoj stanovništva.
Autor: Ivona Đurić
