Ko su sedmorica članova SKOJ-a?Savez komunističke omladine Jugoslavije nailazio je na razne poteškoće i prepreke. Samo dve godine nakon osnivanja bio je zabranjen. Ovaj savez je propagirao revolucionarnu strategiju. Kao uticajna organizacija, nastavio je da traje i nakon zabrane rada.
Savez su činili sedam komunista. Ovi mladi sekretari izgubili su svoje živote za vreme Šestojanuarske diktature, u sukobima i brojnim mučenjima. Poznatih sedam sekretara, koji su stekli status mučenika među komunistima i koji su kasnije pokopani u Grobnici narodnih heroja, bili su: Josip Debeljak, Josip Kolumbo, Pavle Paja Marganović, Janko Mišić, Mijo Oreški, Pero Popović Aga i Zlatko Šnajder.
Josip Debeljak nije bio samo član SKOJ-a, kom se pridružio 1921. godine. On je prvenstveno pristupio Radničkom pokretu. U Zagrebu je radio kao pekar i postao član rukovodstva Sindikata pekarskih radnika. Njegova zalaganja i aktivnosti su uvek bile usmerene ka komunističkoj politici i strategiji. Na jednom od sastanaka Kominističke partije Jugoslavije je u sukobu ubio policijskog agenta i uspeo je pobeći. Nažalost, nekoliko dana kasnije je pronađen i ubijen od strane policije.
Josip Kolumbo je živeo u radničkoj porodici. Doživeo je dve tragedije, izgubio je i majku i oca. Izučavao je bravarski zanat, i kao radnik učestvovao u štrajkovima. On se 1922. godine pridružio Savezu. Više puta je bio hapšen. Nakon studija u Moskvi, vraća se u Jugoslaviju u vreme Šestojanuarske dikature. Zajedno sa Agom je upao u policijsku zasedu i u sukobu poginuo.
Pavle Paja Marganović se sa radničkim pokretom upoznao zahvaljujući obućarskom zanatu koji je završio. On je postao član SKOJ-a 1920. godine. I on se, kao i Kolumbo, školovao u Moskvi. Takođe je više puta hapšen, a poslednji put je bio uhapšen u toku priprema za prvomajske demonstracije. Zverski je mučen i ubijen. Pored toga što je dobio status mučenika, po njemu je i nazvana škola u Pančevu.
Janko Mišić je bio dete velike zemljoradničke porodice. Na političkoj sferi se istakao još kao učenik. Jedan je od osnivača ovog čuvenog Saveza. Pored toga, Janko se istekao i kao član terorističke organizacije „Crvena pravda“, gde je učestvovao u atentatu na Milorada Draškovića. Uređivao je listove „Mladi boljševik“ i „Omladinska borba“ i sarađivao u „Borbi“. Rukovodio je radom SKOJ-a iz Zagreba, ali i iz Samobora. Poginuo je pružajući otpor policiji.
Mijo Oreški je takođe bio jedan od urednika lista „Mladi boljševik“. Završio je partijski kurs u Nemačkoj. Nakon uvođenja diktature, postao je politički sekretar Saveza i jedan od najbližih saradnika Đure Đakovića. Ovaj sekretar se istakao po tome što je čitava njegova porodica učestvovala u radničkom pokretu. Njegov stariji brat je bio tehnički sekretar i urednik lista. Supruga je bila radnica i aktivistkinja radničkog pokreta, koja biva uhapšena nakon Mijine pogibije. Njegov sin Vladimir je stupio u jugoslovensku tenkovsku brigadu, a kasnije postaje oficir Jugoslovenske narodne armije.
Pero Popović Aga je veoma mlad, još kao dečak, izgubio roditelje. Oni su preminuli od tifusa, a on se sa braćom i sestrama preselio u sirotište. Njegovo detinjstvo bilo je praćeno brojnim promenama. Bio je upućen prvo na zanat, a zatim u manastire. Godine je provodio po domovima koje su ,može se reći, za njega bile izuzetno teške. Nešto kasnije počeo je da uči obućarski zanat i da se bavi time. Još kao dete, koje je provelo život u mnogim domovima, počeo je da oseća mržnju prema gazdama. Počeo je da stupa u kontakt sa ostalim šegrtima i radnicima i da se, zahvaljujući njima, upoznaje i sa Oktobarskom revolucijom i samim komunizmom. U Beogradu se upoznao sa mnogim mladim komunistima i počeo da se ističe među mladim radnicima, zbog čega je ubrzo i primljen u tada već ilegalni SKOJ. Bio je veoma aktivan na zborovima, protestima i demonstracijama. Mnoge policijske zasede je zajedno sa Kolumbom uspeo da izbegne. Na samom kraju, kako ne bi postali zarobljenici i Kolumbo i Popović su izvršili samoubistvo. Aga se proslavio kao komunistički revolucionar i borac za radnička prava. Mnoge ulice, trgovi i ustanove su dobile upravo po njemu ime.
Zlatko Šnajder bio je revolucionar i politički radnik. Još kao učenik se priključio Savezu. Bavio se revolucionarnim radom, ali bio i jedan od članova „Crvene pravde“. Radio je na učvršćivanju revolucionarnog omladinskog pokreta i Saveza komunističke omladine. Pored toga, vršio je funkciju urednika listova „Omladinska borba“ i „Mladi radnik“. Mnogo godina je proveo u zatvoru u teškim uslovima, zbog čega se razboleo. Tokom kućnog lečenja, koje se pokazalo bezuspešnim je preminuo.
