Nabijanje na kolac sigurno je jedna od najstrašnijih kazni koja se primenljivala nad našim narodom. Ako bismo zašli u istoriju, ne čak ni toliko daleku istoriju, videli bismo koliko je zapravo ljudi stradalo upravo od nabijanja na kolac.
Prvi zabeležen Srbin koji je kažnjen na ovaj surov način bio je poslednji vladar područja oko Leskovca u 15. veku pred dolazak Turaka-Nikola Skobaljić. Zelen-grad, Skobaljićeva tvrđava, danas je nažalost teško prohodan i ruiniran. Grad se sastojao iz dva dela-gornjeg i donjeg grada. Arheološka istraživanja pokazuju da je on postojao još mnogo pre 15. veka. Mesto na kome se tvrđava nalazi predstavljalo je važan strateški položaj u praistoriji.
U vreme kada je Skobaljić stolovao svojim gradom, srpsku despotovinu predvodio je despot Đurađ Branković. Kako je poznato, Srbija se u to vreme najviše borila sa Osmanlijama, pa te bitke nisu zaobišle ni tadašnjeg despota. Najveće dostignuće Mehmeda II u narodu poznatog i kao Mehmed Osvajač bilo je osvajanje Carigrada 1453.godine. Ovim osvajanjem, Turci su nagovestili dalja osvajanja ka Evropi i širenje carstva.
Nikola Skobaljić rođen je 1430.godine kod Dubočice, mestu nadomak Leskovca. Postoji legenda kako ga je majka začela kada je jela živu ribu Skobalja. Ovaj mit zadržao se u narodu do dan danas. Pričalo se kako je toliko jak da mu Turci ništa nisu mogli. Pod njegovom komandom našla se odbranbena vojska despota kod Dubočice. Iako veoma mlad, Nikola je bio veoma jak, hrabar i sposoban čovek. Istakao se u borbi za Kruševac kada je potisnuo neprijatelje na jug i odneo pobedu nad sultanom. Ugari su tada bili na strani Srba i zajedno sa njima proterivali napadače sa naših teritorija. Nakon pobede u bici za Kruševac, Osmanlije ponovo planiraju napad na despotovinu. Premda mu je despot Đurađ savetovao da se povuče pred jakom vojskom osmanskog sultana koja je napadala, Nikola je to odbio i komandujući vojskom iz Dubočice odneo veličanstvenu pobedu 1454. godine, pretpostavlja se kod Novog Brda.
Ovaj poraz vladara tada već veoma jakog turskog carstva veoma je razljutio. On odlučuje da sam povede vojsku na tog hrabrog srpskog vojvodu i osveti se za poraz. Nikola se borio uz svog strica, hrabro branio svoj narod i teritoriju međutim jednom prilikom je uhvaćen i sa stricem nabijen na kolac. U narodu postoji još jedan mit vezan za ovoj junaka, a to je da je on pobegao i od smrti. Kako ta legenda kaže, njegov konj se pred neprijateljem uzdigao u nebo i odjahao. Despotovina je, verovatno zaslugama ovog ratnika uspela da se zadži na nogama još neko vreme. Tek naredne godine pašće Novo Brdo, a Smederevo, tadašnja prestonica palo je 1459.
Danas se van Leskovca ne zna mnogo o Nikoli Skobaljiću. Nema mnogo izvora koji bi nam detaljnije predočili njegov život i junaštvo. Nešto više o njemu možemo pročitati u knjizi Konstantina Mihailovića iz Ostrovice koji je zarobljen u Novom Brdu te 1454.godine, a kasnije i pobegao. Njegova knjiga „Janičarove uspomene ili turska hronika“, pominje Skobaljića kao velikog ratnika koji je svojom malom vojskom branio despotovinu pred ogromnim protivnikom.
Iako nije svuda zapamćen, vojvoda Skobaljić zauzima važno mesto u narodnim predanjima Leskovčana. Njegova smelost da stane pred velikog protivnika i žrtvovanje za slobodu zaslužuju da budu upamćeni i da se o njim priča i uči.
Autor: Ivona Đurić
