Mihajlo Petrović rođen je u Kragujevcu u Kraljevini Srbiji 14. jun 1884. godine bio je pilot sa pilotskom dozvolom broj 1 i prvi srpski pilot koji je izgubio život na borbenom zadatku.
Godine 1912. Petrović je bio jedan od šest srpskih vojnih lica odabranih da prođu obuku u letačkoj školi Henrija i Morisa Farmana u Etampesu, u blizini Pariza. Po završetku programa obuke, Federation Aeronautikue Internationale (FAI) izdala je Petroviću pilotsku dozvolu #979, čime je postao jedan od prvih 1.000 pilota koje je organizacija sertifikovala., a prvi Srbin. Kada je završio obuku, Petrović se vratio u Srbiju, zajedno sa ostalim novoosnovanim srpskim pilotima.
Osnovnu školu je završio u svom selu. 1897. godine je upisao Vojnu zanatsku školu u Kragujevcu. 1902. godine je pokušao da se upiše u neku od vojnih akademija u Sankt Peterburgu u Rusiji. U tome nije uspeo, pa se 1903. godine vratio u Srbiju i prijavio se za podoficirsku artiljerijsku školu. Posle dvogodišnjeg školovanja kao vodnik je 1905. raspoređen u Gardijski artiljerijski puk u Nišu. Narednik je postao 1910. godine u garnizonu Beograd.
Prvi balkanski rat je počeo 8. oktobra 1912. godine, a Petrović je počeo obuku na izviđačkom dvokrilcu Farman HF.20 na Trupalskom polju, kod Niša. Kasnije je raspoređen u novoformirani Primorsko-vazdušni odred Vazdušno-desantnih snaga Srbije (primorski aeroplanski odred), koji je učestvovao u opsadi Skadra. Odred je imao zadatak da leti izviđačkim misijama iznad grada i okoline. Njen komandant je bio major Kosta Miletić.
Dana 19. februara 1913. godine odred je krenuo za Skadar iz Soluna. Na putu su ga pratila tri strana pilota, dva Francuza i Rus. Tri aviona odreda stigli su nekoliko dana kasnije u luku Šenđin. Odatle su avioni prevezeni u selo Barbaluši, u blizini Skadra, gde je odred osnovao operativnu bazu.
- marta 1913. godine ujutru, kapetani Miloš Ilić i Živojin Stanković pokušali su da krenu u izviđačku misiju, ali su zbog jakog vetra bili primorani da se povuku. Kapetan Jovan Jugović odlučio je da svojim avionom završi Ilićevu i Stankovićevu misiju, ali su ga jaki vetrovi naterali da prekine.
Postoje dva različita prikaza okolnosti koje su dovele do Petrovićeve smrti.
Prema jednom izveštaju, Petrović je bio uveren da ga neće pogoditi vetar i pripremio je avion. Let je odobrio Miletić. Pre nego što je Petrović poleteo, Ilić ga je upozorio da ne leti iznad 800 metara, iznad kojih će visinski vetar početi da utiče na avion, dok se Petrović složio da to ne učini, njegov avion se bez obzira na to uzdigao iznad te visine. U 10:35 ujutru, snažan vetar nagnuo je avion pod uglom, a nevezani Petrović je pao iz aviona 1.200 metara do smrti. U to vreme padobran nije bio standardni deo opreme pilota. Njegov avion je teško oštećen prilikom udara u zemlju.
Prema drugom izveštaju, Petrović i Miletić su poleteli kao pilot i posmatrač i uspešno su završili svoju misiju. Silazeći prema prema Barbaluši, Miletić je ugasio motor aviona i pokušao da klizne do sletanja. Letelica se iznenada okrenula i Petrović je izbačen iz aviona, te je pao u smrt na obali reke Drine.
Narednik Mihajlo Petrović sahranjen je 8. marta 1913. godine u selu Barbaluši.
Po završetku Balkanskih ratova, njegovi posmrtni ostaci preneti su na Cetinje i sahranjeni su uz najviše vojne počasti.
Na zahtev porodice, posmrtni ostaci narednika Petrovića preneti su 1. oktobra 1931. godine u Beograd na Novo groblje, gde i danas počiva.
Petrović se smatra prvim pilotom vazduhoplovstva Srbije koji je poginuo na dužnosti. On je takođe bio tek drugi smrtni slučaj u istoriji vojnog vazduhoplovstva. Pod pritiskom velikih sila, Crna Gora i Srbija povukle su se iz Skadra u maju 1913. godine, Primorski vazdušni odred prestao je da obavlja letove nad gradom, a njegovi piloti su se vratili u Srbiju.
Kuća u kojoj je Petrović rođen i dalje postoji i obeležena je spomen pločom.
Beogradski vazduhoplovni muzej sadrži 76 ličnih stvari Petrovića, od kojih su neki izloženi.
U septembru 2018. godine, vazdušna baza pored aerodroma Konstantin Veliki u Nišu dobila je njegovo ime.
Autor: Marija Kostić
