Koliko Srba živi van matice?

Društvo

Veliki sukobi, ustanci i ratovi uzrokovali su burnu i dinamičnu prošlost. Sve što se odvijalo kako u okviru granica Srbije, tako i van istih uticalo je dosta na stanovništvo naše zemlje. Mi se susrećemo i suočavamo sa raznim promenama koje se odvijaju u današnjem globalizacijskom svetu, ali dokumenti u kojima je sačuvana srpska istorija definitivno pokazuju koliko je naš narod morao često da se prilagođava promenama. Kada kažemo promene, misli se i na one loše i na one dobre, i u Srbiji i u okolnim zemljama na Balkanu.
Još u srednjem veku započete su migracije Srba. Oni su se selili u Istočnu i Zapadnu Evropu, i primeri tih selidbi jesu čuvene velike seobe Srba. Zbog poraza u bitkama i prodora, Srbi su bili primorani da se presele na teritorije drugih država. U početku, migracije su se odvijale na prostoru Evrope, ali kasnije su one proširene i usmerene i ka Severnoj i Južnoj Americi.
U toku Drugog svetskog rata veliki broj građana proterano je iz države, ali i nakon rata preko 300.000 ljudi je bilo rasuto po Evropi. Zbog ratova, mnoge porodice su bile razorene a mnogi domovi uništeni. Neki su odlučili da se po završetku rata vrate svojoj otadžbini, dok su neki smatrali da je bolje za njih da ostanu u inostranstvu. Tada su glavna odredišta za emigraciju više bile prekookeanske zemlje, poput Australije i Kanade.
Na početku glavni razlog emigracija našeg naroda bio je preživljavanje i progoni od strane neprijatelja. Već 60ih godina prošlog veka to se menja. Ljudi tada počinju da odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom i uslovima za rad. Ne samo radnici, nego i stručnjaci, umetnici, sportisti i mladi talenti odlaze u evropske metropole kako bi pronašli svoj siguran oslonac za svetliju budućnost, ali i unapređivanje svojih veština i znanja. Mnogo većih mogućnosti su imali da to postignu u Evropi, nego u tadašnjoj Jugoslaviji. Oni su u potrazi za boljim poslovima pronašli i svoje nove domove, gde je većina i ostala da živi.
Kraj prošlog veka obeležio je raspad bivše Jugoslavije. Ne samo Srbi, nego i stanovnici susednih zemalja, koje su takođe pripadale Jugoslaviji, počeli su da se sele u Zapadnu Evropu. Sankcije i ekonomska kriza su podstakle i navele mlade i nezaposlene da krenu u potragu za poslom i boljim sredstvima za život, kako za njih tako i za njihove porodice.

Ukupan broj Srba koji živi kod nas i u inostranstvu iznosi od 9 do 12 miliona, a svakako da najveći broj njih živi u Srbiji. Preko milion je onih koji su nastanjeni u susednim državama, poput Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore. Nešto manji broj, oko 100.000, zabeležen je u Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji. Takođe, oko milion Srba živi i radi u dijaspori, u zemljama u inostranstvu, kako u Evropi tako i na drugim kontinentima.

Autor: Kristina Ivanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *