Sindrom Marka Vidojkovića – samo nekolicina razloga smrti opozicije

Politika

Marko Vidojković je, na njegovu žalost, srpski pisac, kolumnista i voditelj. ‘Vrhunac’ njegove karijere bila bi šaljiva emisija “Dobar, loš, zao”, čiji je on autor, a karijeru mu takođe obeležavaju i mnogi autošovinistički stavovi, po kojima je više poznat.
Nedavno se Marko odazvao na naš intervju, ali se ipak predomislio kada je pročitao pitanja. Mi smo vredno čitali njegove knjige i sabirali utiske, kako bi što bolje odgovorili na često postavljeno pitanje – zašto narod ne poklanja svoje poverenje opoziciji?

“Đubre” bi svakako bila jedna od najčitanijih njegovih knjiga. Njegov stil pisanja, kao i svoju ličnost bazira na liku i delu Čarlsa Bukovskom, i tu tvrdnju je dovoljno potkrepiti samim čitanjem njegovih dela. Sličnost, odnosno pokušaji da sločnost postoji je očigledna.
Radnja se dešava u 2018. godini i prati Dragišu kom se život svodi na snošaje, a jedan od njih je posebno upečatljiv – Marko je imao želju da nam slikovito opiše svaki detalj čina, a uživalac istog je imao pogled na Hram svetog Save.
Dragiša obožava da konzumira kokain koji čuva u kesi sa likom Draže Mihajlovića. Morao je naglasiti kako je Dragiša svojevremeno, u duhu svog ‘genocidnog’ naroda ubijao bošnjačke i hrvatske babe. Na to se svodi cela knjiga – polno opštenje, onanisanje i drogiranje glavnog lika, dok bi najčešće reči u romanu bile bi razne varijante najgnusnijih psovki.
“Covid 19+” je najsvežije delo. Svodi se na dvadeset priča koje izvrću ruglu ‘antivaksere’ i generalno ljude skeptične prema Korona virusu, ismevajući razne teorije zavere. Piše o jedinoj nevakcinisanoj individui u gradu, kojoj ne izrastu ogromna krila slepog miša kao nuspojava vakcine.
Između ostalog spominje se i Stefan Nemanja za kog je Marko svojevremeno izjavio da je počinio genocid nad bogumilima. Ovom prilikom navodi ga u kontekstu spomenika, koji posle ponoći oživi i demolira Beograd.
Njegova nepresušna inspiracija je izrodila i lika koji je srpski nacionalista, te kao takav preti devojci suprotnih stavova da će joj odseći dojke, i sve to dok se kune u Ostrog.
Takođe interesantna pojava u njegovom pisanju je svojevrsno ismejavanje starih srpskih imena; sve negativne, primitivne i neinteligentne likove naziva Živoradom, Radišom i slično.
Vidojković je dao sebi za pravo da na perfidan i prost način omalovaži Srbe, predstavljajući ih kao zatucane vernike i nacionaliste koji ne donose razumne odluke, ograničeni su i skloni psihopatoligiji.
Srbin je dakle u njegovim romanima glup, samoživ, rasista i šovinista, dok je vernik nasilnik u porodici i hipokrita.
Naivna osoba bi bila u zabludi da ne može dalje od ovoga. Kako njegov autošovinizam nema granice govori nam i to da je za banjalučki čapis “Buka” napisao kolumnu neironično naslovljenju pokušajem kvalitetnog slogana koji glasi “Pade Milo a nas sram bilo!”. Tvrdi da je Crna Gora bastion demokratije u odnosu na nazadnu, genocidnu i seljačku Srbiju.
Simpatizer je Bajdena koji je otvoreno pozivao na bombardovanje Srbije i rušenje svakog našeg mosta sve do Drine.

Smešan ili tužan segment njegovog života – teško je reći kakav je zapravo, mada bi sraman bio najbolji izraz, je svakako njegov emotivni život.
Marko Vidojković je u srećnom braku. Često putem društvenih mreža deli sa svojim pratiocima lepe momente sa ženom, a u opisu slike na kojoj su zagrljeni i očigledno još uvek zaljubljeni, obavestio je svoje simpatizere da je tog dana bila njihova osma godišnjica.
Sporna činjenica je to što je ona pre 8 godina imala 16, dok je on u trenutku započinjanja romanse sa njom imao 38. Vest je odjeknula posredstvom mim stranica na fejsbuku, a kada je popularnost objave skočila Vidojković je zapretio tužbom adminima, za koju nema pravnu osnovu.
Njega, i njemu karakterom i ideologijom slične opozicionare, karakteriše i svojevrsno licemerje. Po njihovom mišljenju autonomna pokrajina Srbije Kosovo i Metohija naravno ne pripada nama, te mi nemamo prava da se namećemo, i da bi bilo ljudski konačno prepustili našu teritoriju Albancima. Dok sa druge strane imamo slušaj Fate Orlović iz Konjević polja, koja je viralna u regionu jer je tražila rušenje crkve zato što ulazi cela tri metra u njeno dvorište. Crkva je srušena, a nana Fata je u njihovim očima heroj.
Zašto? Srbi, kada traže svoje teritorije u svojim granicama su šovinisti, fašisti i zli – ali nana Fata je ipak heroj jer se izborila da sruši bogomolju, borila se za svoje.
Samo kod nas je naše tuđe, dok je tuđe ipak samo tuđe.

Tzv. Moderni srpski autošovinizam doseže daleko, ali koplje ispred je dalje licemerje. U regionu Srbija je poslednja pustila komunizam u vodu, stoga smo imali i više nego dovoljno vremena da shvatimo koliko nas isti košta. Elem, godine patnje i stradanja našeg naroda, milionske žrtve, odrasle i dečije, nisu dovoljne da se određene činjenice realizuju. Marko Vidojković je na žalost jedan od tih koji sebe vidi u komunističkoj i jugoslovenskoj utopiji, u kojoj samo on -i par kolumnista i komičara u pokušaju-, vide život i budućnost.

Autor: E. B

2 thoughts on “Sindrom Marka Vidojkovića – samo nekolicina razloga smrti opozicije

  1. Koliko hejta u jednom clanku…toliko da ni pravopis nije bio bitan dok se kucao tekst…bravo za autora!
    Ovo mora da je pisao ultra nacionalista ili SNS botina…

    „predstavljajući ih kao zatucane vernike i nacionaliste koji ne donose razumne odluke, ograničeni su i skloni psihopatoligiji.“
    Sta je ovde sporno?

    Da je autor E. B. krocio malo van nasih granica mozda bi imao bolju sliku klasicnog Srbende…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *